Plan rezanja troškova u VW-u predviđa najveći broj otkaza u istoriji kompanije

Volkswagen je prošle nedelje bio na ivici ozbiljnog unutrašnjeg sukoba, ali je u poslednjem trenutku postignut dogovor koji je sprečio otvoreni rat između uprave, sindikata i najvećih akcionara. Izvršni direktor Oliver Blume, predsednik nadzornog odbora Hans Dit­er Poč i premijer Donje Saksonije Olaf Lies sastali su se u sedištu kompanije u Volfsburgu kako bi pronašli kompromis oko bolne transformacije nemačkog automobilskog giganta. Rezultat je plan koji se smatra najvećim restrukturiranjem u 89 godina dugoj istoriji Volkswagena.

Blume je insistirao na velikom smanjenju troškova i broja zaposlenih, koje bi u krajnjoj varijanti moglo da zahvati oko 100.000 ljudi.

Volkswagen je pod pritiskom kineske konkurencije, američkih carina i pada profitnih marži, dok istovremeno ima višak proizvodnih kapaciteta u Evropi. Međutim, njegov plan naišao je na snažan otpor sindikata i Donje Saksonije, koja je drugi najveći akcionar kompanije i ima veliki uticaj na njenu politiku. Posebno sporno bilo je moguće zatvaranje četiri nemačke fabrike, prenosi Reuters.

Situacija je postala toliko ozbiljna da je uprava zapretila sazivanjem vanredne skupštine akcionara koja bi mogla da zaobiđe nadzorni odbor ukoliko on blokira plan menadžmenta. U nadzornom odboru većinu imaju predstavnici radnika i Donje Saksonije, pa bi takav potez praktično otvorio višegodišnju pravnu i političku bitku unutar kompanije. Upravo pretnja tim „nuklearnim oružjem“ promenila je računicu svih strana i postalo je jasno da bi otvoreni sukob mogao da nanese Volkswagenu još veću štetu od samih otkaza.

Zato su se za pregovarački sto uključili i predstavnici zaposlenih, uključujući šeficu radničkog saveta Danielu Kavalo i predsednicu sindikata IG Metall Kristijane Bener.

Kompromis je pronađen tako što je upravi omogućeno da sprovede smanjenje broja zaposlenih, dok je istovremeno odložena ideja o pravnom razdvajanju proizvodnje putničkih automobila Volkswagena i poslovanja sa komponentama. Time je Donja Saksonija sačuvala deo svog uticaja, a sindikati su pristali da podrže širi plan preokreta, iako su samo nekoliko dana ranije obećavali da će se protiv otpuštanja boriti „svom snagom“.

Dogovor je potom iznenada potvrđen jednoglasnim glasanjem nadzornog odbora, čija je sednica čak pomerena dan ranije. Investitori su pozitivno reagovali, pa su akcije Volkswagena porasle, iako danas vrede tek oko četvrtine onoga što su vredile pre pet godina. Za četiri problematične fabrike, u Emdenu, Cvikauu, Nekarsulmu i Hanoveru, još nema konačnog rešenja.

Moguće je da će deo proizvodnje biti preusmeren na nove vrste proizvoda ili da će se pronaći kupci kako bi fabrike nastavile da rade i nakon postepenog gašenja sadašnje proizvodnje tokom naredne decenije.

Ipak, ovaj dogovor ne znači da je kriza završena. Smanjenje broja zaposlenih tek treba da bude ispregovarano sa sindikatima, pa su mogući i štrajkovi u nemačkim fabrikama.

Uz to, osnovni problemi zbog kojih je restrukturiranje uopšte pokrenuto ostaju, a to su kineska konkurencija, američke carine i visoki troškovi evropske proizvodnje. Zato će prava procena uspeha dogovora uslediti tek kada Blume predstavi konkretan plan kako će Volkswagen istovremeno smanjiti troškove, sačuvati konkurentnost i preživeti tranziciju koja je već počela.