Za promenu u javnim preduzećima neophodna politička volja

Transformacija javnih preduzeća Srbije u akcionarska društva, koja bi trebalo da obezbedi značajno bolje rezultate upravljanja, usvojena je u formi Predloga zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije.

Reč je o novom Predlogu zakona, s obzirom na to da je prethodni bio u skupštinskoj proceduri, ali je nakon inicijative predsednika Republike Aleksandra Vučića povučen i organizovane su javne konsultacije o Nacrtu zakona u tri runde pregovora – sa predstavnicima javnih preduzeća, nevladinih organizacija, civilnog društva, kao i posebno sa medijima, preciznije svim ekonomskim i privrednim novinarima.

“Sve ovo urađeno je kako bi se odbacile sumnje u vezi sa neistinitim navodima u javnosti, da se tim zakonom prodaju nacionalni parkovi, vodoizvorišta, kao i da njime Vlada Srbije želi da privatizuje javna preduzeća”, navode iz Vlade Srbije.

Razlog zbog kojeg se donosi ovaj zakon nije privatizacija postojećih javnih preduzeća, naprotiv – cilj je njihovo osnaženje, korporativizacija i bolje upravljanje, sa namerom ostvarivanja boljih poslovnih rezultata, objašnjeno je.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže, komentarišući usvojeni Predlog zakona, da se uvek sve svede na političku volju.

“Ako bude bilo volje da se podigne kvalitet upravljanja, zakon će biti lepa osnova da se to desi. Ako volje nema, ništa se neće promeniti suštinski, već samo pojavno”, ocenjuje Stevanović u razgovoru za Biznis.rs.

Na pitanje da li je promena pravne forme dovoljna da se poboljša efikasnost poslovanja javnih preduzeća, naš sagovornik kaže da nije, ali da je to solidna osnova.

“Zakon ne može sam po sebi izabrati menadžment koji je kvalitetan i nezavistan od upliva dnevne politike. Zakon ne može da spreči političke pritiske i viđenje javnih preduzeća kao firmi koje se bave zadovoljavanjem svakojakih čudnih ciljeva, kako države, tako i pojedinaca. U najkraćem dug je put do čišćenja Augijevih štala. Ovo je samo jedan od koraka”, objašnjava Aleksandar Stevanović.

Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima se primenjuje na akcionarska društva (a.d.) ili društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) u kojima Republika Srbija ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, odnosno ima kontrolno vlasništvo u društvu po drugom osnovu.

Takođe, pojedine odredbe ovog predloga zakona se primenjuju na manjinsko društvo kapitala – odnose se na prava i obaveze predstavnika Republike Srbije u skupštini manjinskog društva, uslove koje mora da ispunjava da bi bio imenovan, uslove za razrešenje, obavezu stručnog usavršavanja i tako dalje.

Najznačajnije novine odnose se na centralizovano vlasničko upravljanje, a Ministarstvo privrede će biti organ državne uprave koji obavlja centralizovanu vlasničku funkciju, uz izuzetke u oblasti energetike.

Kako je ranije za naš portal izjavio profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić, ”javnim preduzećima je upravljano na apsolutno neadekvatan način”, što po njegovim rečima znači da su javna preduzeća zapuštena i opterećena gubicima.

„Elektroprivreda Srbije je dobar primer višedecenijske akumulacije ‘lošeg stanja’, a najviše zbog odnosa vlasti i politiziranih uprava. Iz EPS-a se uzimalo po raznim osnovama, on se koristio za zaradu i zapošljavanje po partijskoj liniji, pa je čak u periodu fiskalne stabilizacije uplaćivao dobit u budžet kao da mu investicije nisu bile potrebne, da bi od 2018. godine naovamo bio u gubicima. Tek je kolaps u decembru 2021. godine doveo do toga da se navodno upale crvene lampice i u zemlji i kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), iako je verujem mnogima bilo jasno šta se dešava“, rekao je Đukić u razgovoru za Biznis.rs.