Koji parametri u finansijskim izveštajima pokazuju uspešnost poslovanja?

Kada se govori o uspehu preduzeća najčešće se spominju dobit, rezultat poslovanja i profit. Međutim, svi ovi parametri pokazuju različite komponente poslovanja i likvidnosti preduzeća.

Menadžer u kompaniji Mazars Jovana Raković kaže da su se u našoj ekonomskoj literaturi pojavili različiti izrazi kao prevod odgovarajućih struktura računa gubitka i dobitka koji uglavnom dolaze iz anglosaksonske prakse i vrlo često izazivaju nerazumevanje imajući u vidu nedostatak konsenzusa terminologije.

“Naime, i profit i rezultat poslovanja i dobit predstavljaju određeni rezultat u poslovanju, ali se razlikuju u nivou sveobuhvatnosti troškova koje uključuju”, ističe Raković.

Termin profit je tipičan primer odomaćivanja anglosaksonskih termina i odnosi se na maržu, odnosno rezultat koji kompaniji ostaje kada od prihoda odbije varijabilne i fiksne troškove poslovanja. On je najopštiji rezultat poslovanja sa biznis aspekta i najmanje je opterećen pravilima u smislu koje kategorije treba uključiti, pa je savet da uvek zatražimo potvrdu u smislu koje smo sve troškove uključili u obračun prilikom komunikacije ovog rezultata.

“Za razliku od profita, rezultat poslovanja i dobit preduzeća su više regulisane kategorije u smislu da u Srbiji postoji propisan obrazac bilansa uspeha, odnosno računa dobitka i gubitka, u kome je jasno definisana struktura ovih kategorija rezultata”, objašnjava naša sagovornica.

Rezultat poslovanja podrazumeva maržu, odnosno rezultat koji kompanija ostvaruje kada od poslovnih prihoda koji se u praksi najviše odnose na prihode od prodaje robe i usluga u zemlji i inostranstvu oduzmemo poslovne rashode koji su direktno nastali kako bi se realizovali poslovni prihodi.

U praksi se rezultat poslovanja najviše odnosi na nabavnu vrednost robe koju smo prodali ili cenu koštanja proizvoda koje smo proizveli i prodali (troškovi materijala, energije, zarada, ostalih usluga, kao i amortizacije).

“Kada na rezultat poslovanja dodamo finansijski rezultat koji predstavlja neto rezultat vezan za kamate i kursne razlike, kao i vanredne prihode i rashode dolazimo do rezultata (dobitka/gubitka) pre oporezivanja. Kada od dobitka pre oporezivanja odbijemo porez na dobit dolazimo do neto dobitka i uglavnom se termin dobit preduzeća odnosi upravo na ovu kategoriju rezultata”, kaže Raković.

Dakle, neto dobitak je najniža kategorija dobitka po našoj zvaničnoj strukturi bilansa uspeha koja podrazumeva dobit u koju su uključeni svi troškovi (fiksni, varijabilni, troškovi finansiranja poslovanja) i plaćen porez na dobit. Ova dobit ostaje kompaniji za sledeću godinu kao zadržana dobit ili je moguće podeliti vlasnicima udela u vidu dividendi.

Takođe, sve se više pri analizi finansijskih izveštaja koristi i termin EBITDA, odnosno akronim od Earnings Before Interest, Taxes, Depretiation and Amortization.

U prevodu, to je poslovni rezultat pre nego što se oduzme kamata, porez na dobit i amortizacija, i ustalio se kao najbolja aproksimacija rezultata operativnog poslovanja.

“Naime, za razliku od poslovnog i neto rezultata koji su računovodstvene kategorije i čija je struktura propisana, EBITDA je više biznis kategorija i govori nam o tome kakva je operativna marža našeg biznisa kada od poslovnih prihoda odbijemo direktne troškove kao što su cena koštanja ili nabavna vrednost, zarade i usluge koje smo morali platiti kako bismo plasirali naš proizvod. EBITDA je i najbolja aproksimacija operativnog novčanog toka imajući u vidu da isključuje amortizaciju kao stavku koja jeste trošak poslovanja, ali ne generiše novčane odlive za kompaniju”, navodi naša sagovornica iz kompanije Mazars.

Novčani tokovi najbolji pokazatelj likvidnosti preduzeća

Veliki broj podataka iz finansijskih izveštaja ukazuje na to kakvo je poslovanje određenog privrednog subjekta i mogu biti odlučujući faktor pri razmatranju ulaska u poslovni odnos sa nekim preduzećem.

Menadžer u kompaniji Mazars Jovana Raković kaže da kada je reč o pokazateljima likvidnosti, odnosno sposobnosti preduzeća da izmiri svoje obaveze u kratkom roku, kada se posmatra ceo set finansijskih izveštaja (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu, izveštaj o novčanim tokovima i napomene) reklo bi se da u svakom izveštaju postoje vredne informacije o likvidnosti preduzeća.

“Međutim, ukoliko bismo morali da suzimo izbor, prvi izveštaj koji nam direktno govori o likvidnosti jeste izveštaj o novčanim tokovima gde se vidi struktura i stanje gotovine na određeni dan. U praksi, kompanije imaju svoje izveštaje o slobodnim novčanim tokovima gde u vrlo kratkim vremenskim intervalima (nekada i na dnevnom nivou) projektuju uplate i isplate kako bi bili sigurni da će na vreme naplatiti potraživanja i izmiriti obaveze”, naglašava Raković.

Pored toga, jako je važno sagledati odnose kratkoročne imovine i obaveza u bilansu stanja, takozvani neto novčani tok ili radni kapital koji nam govori da li je kompanija sposobna da prvo prodajom koja podrazumeva konverziju zaliha u potraživanje, a kasnije i konvertovanjem potraživanja u gotovinu isplati svoje kratkoročne obaveze u toku jednog poslovnog ciklusa. U praksi postoje određena racija likvidnosti koja imaju za svrhu da kroz jedan broj prikažu analitičarima kvalitet likvidnosti kompanije.

Suštinski, kod sagledavanja likvidnosti kompanije važno je ne ograničiti se na jedan izveštaj već sagledati kompaniju kao celinu.

„Neka od ključnih pitanja su upravo koliko kompanija brzo naplati svoja potraživanja, odnosno koliko se brzo priznati prihodi u bilansu uspeha pretvore u gotovinu na bilansu stanja, kolika je pregovaračka moć kompanije sa njenim dobavljačima i da li su rokovi plaćanja dobavljačima usklađeni sa plaćanjima kupaca, a potom i da se odgovarajućom finansijskom strukturom isprati navedena operativna dinamika. Svaki gotovinski višak treba plasirati u profitabilnije alternative i svaki nedostatak gotovine je potrebno finansirati što je u kontekstu rastućih kamatnih stopa i inflatornom okruženju ponovo izazov za naše kompanije”, zaključuje menadžer u kompaniji Mazars Jovana Raković.