GOTOVO DVE TREĆINE SVETSKE POPULACIJE JE “ONLINE” Više nije ključno pitanje pristup Internetu, već njegov kvalitet

Fakultet za međunarodne politike Fletcher na Univerzitetu Tufts, u partnerstvu sa kompanijom Mastercard, predstavio je Index digitalne inteligencije, koji daje prikaz napretka zemalja u unapređivanju njihovih digitalnih ekonomija. Nadovezujući se na ranija izdanja iz 2014. i 2017. godine, ovogodišnji Index daje sliku globalnog digitalnog razvoja i pruža uvid u ključne faktore koji pokreću promene i trendove.

Kako se ističe u istraživanju, najdinamičnije digitalne ekonomije – poput SAD, Južne Koreje, Tajvana, Ujedinjenih Arapskih Emirata I Nemačke – značajno su nadmašile OECD stopu rasta u drugom kvartalu 2020, usred globalnog zatvaranja. Njihove odlike su visoka cirkulacija kvalifikovane radne snage, aktivna istraživačko-razvojna saradnja između poslovne i akademske zajednice, kao i visoki nivo kreiranja i uvođenja digitalnih proizvoda u glavne tokove.

Ovo istraživanje naglašava da je gotovo dve trećine svetske populacije danas onlajn, i da sada ulazimo u fazu „nakon pristupa“, u kojoj sam pristup internetu više nije dovoljan. Aspekti kao što su kvalitet pristupa, efikasna upotreba digitalnih tehnologija, odgovorne institucije, snažne politike upravljanja podacima i jačanje poverenja postaju sve značajniji faktori u određivanju digitalne konkurentnosti i održivosti pojedinačnih ekonomija.

Ovogodišnji Index razmatra dve komponente – digitalnu evoluciju i digitalno poverenje. Istorijski gledano, digitalna evolucija prolazi kroz veliko ubrzanje od fizičke polazišne osnove do digitalne sadašnjosti. Sa druge strane, digitalno poverenje je most koji povezuje putovanje od digitalne sadašnjosti do pametne i inkluzivne digitalne budućnosti, navodi se u istraživanju.

Mapirajući 95 odsto svetske internet populacije i oslanjajući se na 12 godina podataka, pregled rezultata Digitalne evolucije meri 160 pokazatelja u 90 ekonomija kroz četiri ključna stuba: institucionalno okruženje, uslovi potražnje, uslovi ponude i kapacitet za inovacije i promene. Istraživanje pravi podelu na četiri kategorije.

Na prvom mestu su ekonomije koje se ističu- Singapur, Sjedinjene Države, Hong Kong 3 , Južna Koreja, Tajvan, Nemačka, Estonija, UAE, Izrael, Češka, Malezija, Litvanija i Katar – to su ujedno i digitalno napredne ekonomije i ekonomije koje pokazuju veliko ubrzavanje. Ovo su lideri u pokretanju inovacija, nadograđujući svoje postojeće prednosti na uspešan i efikasan način.

Zatim slede Izjednačene ekonomije – poput Švedske, Velike Britanije, Holandije, Japana i Kanade – to su zrele digitalne ekonomije sa visokim stepenom digitalnog usvajanja, uprkos usporavanju digitalnog zamaha. Ove zemlje imaju tendenciju da menjaju šire globalne okolnosti kada se radi o politikama održivosti i obično ulažu u širenje digitalne inkluzije i izgradnju snažnih institucija.

U ekonomije u porastu ubrajaju se zemlje poput Kine, Indije, Indonezije, Poljske i Rusije – to su ekonomije koje se brzo razvijaju. Ovo su ekonomije koje su veoma atraktivne za investitore zbog ubrzavanja i značajnog prostora za rast.

U ekonomije na koje treba obratiti pažnju istraživanje ubraja zemlje poput Nigerije, Ugande, Kolumbije, Perua, Pakistana i Šri Lanke – to su ekonomije koje imaju brojne infrastrukturne praznine. Uprkos tome, mladi pokazuju entuzijazam za digitalnu budućnost kroz povećanu upotrebu društvenih medija i mobilnih plaćanja.