Najveći izazov za startape u regionu i Evropi je manjak znanja za razvoj biznisa

Srpski startap ekosistem je još uvek mlad, ali ono što mislim da je razlika u odnosu na region (ex-YU zemlje) je to što Srbiju definitivno izdvaja kvantitet, a iz tog kvantiteta se rađa kvalitet. Srbija je krenula malo drugačijim putem u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, zbog spleta okolnosti. Niže cene rada dovele su do toga da je ovde je u poslednjih 15-20 godina niklo mnogo outsourcing firmi i ono što je dobra strana takvog puta je da je počeo da se dešava transfer znanja. Stvorio se u međuvremenu jedan sloj ljudi koji je mogao da stavi neki novac sa strane i to je rezultiralo da nakon pet ili deset godina počnu da se odvajaju i da započinju neke svoje ideje.

Ovako Vuk Lau, partner u Silicon Gardens Early Stage Venture Capital Fondu i član izvršnog odbora Startap i Scale-up asocijacije pri Privrednoj komori Slovenije, ocenjuje startap scenu u Srbiji. U razgovoru za Biznis.rs on govori o najvećim izazovima, ali i perspektivi srpskih i regionalnih startap kompanija, zakonskoj regulativi, anđelima investitorima i koliko smo blizu jednorozima na našem prostoru.

„Ono što manjka generalno u Evropi, ali pogotovo u regionu, to je znanje za razvoj biznisa, i to je ono što je identifikovano od svih u ekosistemu kao jedna rupa. Ali opet, moram da pohvalim i državu, Fond za inovacionu delatnost radi odličan posao, naučno-tehnološki parkovi takođe, i baš na poslednjih nekoliko raspisa i Fonda i NTP Beograd bilo je po 200-300 prijavljenih startapa, što je fenomenalno. Na primer, ja sam u komisiji pri slovenačkom Inovacionom fondu (preduzetnički fond), gde smo na poslednjem konkursu imali manje prijavljenih od sredstava koja smo mogli da podelimo.

Svi ekosistemi ovde su mladi, možda Srbija kaska za Hrvatskom ili Slovenijom nekoliko godina, ali ta razlika se smanjuje i mi smo kao fond (Silicon Gardens) veoma optimistični. Srbija nam je definitivno fokus tržište i radujemo se, verujemo da će se ovde dešavati lepe stvari.“

Koliko smo na srpskoj startap sceni blizu jednoroga?

„Makroekonomski uslovi su trenutno odmogli ne samo Srbiji, nego i celom svetu, pa čak i mnogi nekadašnji jednorozi više to nisu. Ali to će se desiti pre ili kasnije. Možda treba da prođe još jedan talas ljudi koji su nešto započeli sa manjim ili većim uspehom i krenuli u nove priče, jer ono što posmatramo kod investiranja je “track record” – da li je neko već bio izložen brzom rastu? Ono što definitivno vidimo je da se stvari sporo pomeraju, ali opet je to zato što ljudi odavde nisu radili u brzorastućim startapima, u višem menadžmentu. Sada ima i toga – dosta naših ljudi u regionu radilo je u Facebooku, Uberu, Amazonu, Pinterestu, u Silicijumskoj dolini, i sada se vraćaju ovde da sa tim znanjem i nekim svojim sredstvima pokušaju da rade na nekim novim pričama.

Trebalo bi da prođe nekoliko godina, da se pojavi taj fenomen serijskog preduzetništva, i tada je šansa za uspeh mnogo veća, jer oni imaju kilometražu iza sebe.“

Na koji način zakonska regulativa u Srbiji utiče na razvoj startap scene? Do skoro nije bilo tehničke mogućnosti za ulazak investicionih fondova na naše tržište?

„Nije to fenomen karakterističan za Srbiju. Naš fond je, između ostalog, osnovao dva lobi tela u Sloveniji, gde se borimo protiv birokratije i nekih suludih ograničenja. To se kreće od najbanalnijih stvari, na primer – investitor iz Amerike koji hoće da investira u slovenačko preduzeće mora da dođe fizički da potpiše dokument kod notara. Ali za sve postoje načini da se zaobiđu ograničenja, pa zato mi čak preporučujemo svima da startap koji cilja na strano tržište odmah napravi sedište u Delaveru, jer to olakšava poslovanje i pridobijanje kasnijih investicija.

Poreska politika na tržištima poput Velike Britanije ili SAD ne menja se već decenijama i ta sigurnost i stabilnost je nešto što generalno fali celoj Evropi, ali agilnost i prepoznavanje značaja inovativnih preduzeća dodaje vrednost i ako hoćemo da napredujemo i da se izdignemo moramo prestati da se fokusiramo na montiranje amortizera, i početi da pravimo firme koje imaju visoku dodatnu vrednost po zaposlenom.“

Koji sektori su najperspektivniji u Srbiji i regionu?

„Definitivno softver, zato što se prodaja softvera veoma brzo širi po celom svetu i to je nešto što generalno dosta leži ljudima u regiji. Što se nas u Silicon Gardensu konkretno tiče – agnostični smo, investiramo u sve što nam se čini da ima šansu da napravi svetski proboj. Jedna od naših najboljih investicija trenutno su kućica za ptice (u Sloveniji), takođe “plant based steak” – meso na biljnoj bazi. Investiramo i u B2B poslove, kao i direct to consumer.

Možda se najbolje osećamo i najkompetentniji smo što se tiče softvera, ali regija je jako mala i ne smemo da dozvolimo da propuštamo i neke druge prilike.“

Koliki je značaj anđela investitora na ovom prostoru?

„Anđeli su veoma bitni, samo što mislim da ih u Srbiji još nema. Ono što radi Inicijativa Digitalna Srbija je odlično, dobro je da postoji klub anđela i da se ljudi edukuju, ali to još uvek nije ono pravo anđeosko investiranje – u smislu ljudi koji su napravili nešto u svom životu, finansijski i poslovno, i sada žele da pomognu novoj generaciji preduzetnika, ne samo novcem već i savetima. Anđeosko investiranje i u Hrvatskoj i u Srbiji, sada su začeci i u Bosni i Hercegovini, uglavnom se svodi na to da se skupi grupa ljudi koja ima određene manje iznose raspoložive za investiranje u startape, ali neke dodatne vrednosti koje ti anđeli daju ja nažalost još ne vidim. Čak ni u Sloveniji gde sam član kluba poslovnih anđela koji postoji 20 godina.

Opet, to su neki počeci i pozdravljam svaku inicijativu koja ide u tom smeru. Kada se dese prvi malo veći exiti u Srbiji, ti ljudi će nastaviti da budu deo sistema i kroz anđeosko investiranje. Treba nam još koja godina, ali mislim da smo na dobrom putu.“

Kako izgleda portfolio vašeg fonda u Srbiji?

„Do sada smo u Srbiji investirali u dve firme. Posmatramo aktivno još njih nekoliko, a sigurno ćemo ove godine uraditi tri ili četiri investicije u srpske startape. Najviše je softverskih rešenja, uglavnom B2B, i to je nešto gde su srpski osnivači jaki. Uglavnom je reč o SaaS B2B biznisima.“

Koji je sledeći korak za srpski startap ekosistem?

„Tokom poslednje dve godine četrdesetak firmi je podiglo seed runde investicija. Opet, makroekonomski faktori im nisu pomogli, ali stvarno bismo želeli da vidimo da dobar deo tih firmi napravi iskorak i podigne sledeće runde. Nisu nove runde finansiranja cilj po sebi, ali su validacija da su svi ti startapi već dostigli određeni nivo. To uglavnom podrazumeva prodaju i skaliranje te prodaje na globalno tržište. To je ono što nedostaje i ja se nadam da će toga biti malo više ove godine.“