Srpski istraživači i privreda u svetskim tokovima razvoja biotehnologije

Cilj nam je da Centar postane jedan od čvorova novoformirane biotehnološke zajednice u Srbiji i da, budući da smo deo globalne mreže Svetskog ekonomskog foruma, ponudimo našim naučnicima, državi i privredi, iskustva, kontakte i znanja iz celog sveta. Nadamo se da ćemo time, udruživanjem znanja i napora, uključiti Srbiju, naše istraživače i privredu u svetske tokove razvoja biotehnologije, objašnjava Jelena Bojović, direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, svoja očekivanja od novoosnovane institucije na čijem je čelu.

U razgovoru za Biznis.rs ona kaže da su upravo to i započeli organizacijom prve Međunarodne konferencije “Budućnost biotehnologije” u Srbiji. Istovremeno, Centar će pružati podršku i formiranju BIO4 kampusa, jednog od najvažnijih projekata Vlade Republike Srbije.

– To je novi bioekonomski hab u Evropi koji će primenom novih, modernih pravaca razvoja nauke postati mesto za privrednike i inovatore da oblikuju budućnost društva kroz inovativne ideje, otkrića i primenu multidisciplinarnih tehnologija ne samo u zdravstvu, već i u poljoprivredi i ishrani, zaštiti životne sredine i industriji, sa ciljem da kreiraju bolji život za naše građane i budu nosioci privrednog razvoja Srbije u godinama koje slede.

Centar će imati ulogu u razvoju modernih javnih politika i olakšavanju administrativnih procedura kako bismo pomogli što brži razvoj i primenu biotehnologije. Privredi olakšavamo komunikaciju sa državnim institucijama, nauci pružamo podršku u IT infrastrukturi i razvoju projekata sa privredom, a državi nudimo inovativne javne politike, koje će olakšati i dolazak novih investicija u oblasti biotehnologije, farmacije, zdravlja.

Centar za četvrtu industrijsku revoluciju je počeo sa radom početkom marta, pri vladinoj Kancelariji za IT i eUpravu. Osnovali su ga Vlada Republike Srbije i Svetski ekonomski forum, a u njegovom fokusu je spajanje nauke i privrede u dve ključne oblasti – biotehnologiji i veštačkoj inteligenciji u biomedicini. Koji su još glavni ciljevi Centra i na koje sve načine planirate povezivanje nauke i privrede?

– Nove tehnologije, i to posebno u oblasti bioloških nauka, izuzetno se brzo razvijaju. Spoj biološkog i digitalnog omogućava razvoj biotehnologije kao nauke koja ima najveći uticaj na industriju, i nove industrijske skokove – revoluciju. Tako se, na primer, bakterije koriste u proizvodnji lekova, očekuje se da u budućnosti bakterije razgrađuju CO2 i čiste našu životnu sredinu, a različite pametne mašine i algoritme već koristimo u dijagnostici bolesti.

Mi kao društvo želimo da budemo spremni da ove nove tehnologije što efikasnije koristimo, ali možda još bitnije – da ih razvijamo u Srbiji. Kako će u tome pomoći Centar? Neki od izazova za razvoj biotehnologije su najpre zakonska ograničenja ili neprepoznavanje novih alata, uređaja, neadekvatno znanje korisnika o eventualnim zloupotrebama pri korišćenju novih sistema, ali izazov je i nedovoljno brz transfer znanja između nauke i privrede. Upravo zato je formiran Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji – da bismo odgovorili na ove izazove.

Centar je deo globalne mreže 16 centara Svetskog ekonomskog foruma, a posle centra u Oslu, Beograd je drugi grad u Evropi u kojem je osnovan Centar za četvrtu industrijsku revoluciju. Neki se centri bave robotikom, drugi razvojem sistema veštačke inteligencije, a centar u Srbiji je usmeren na biotehnologiju i primenu veštačke inteligencije u zdravstvu. Naš glavni cilj je da okupljamo privredu, nauku i institucije države, kako bismo zajedno radili na stvaranju uslova za razvoj, testiranje i usavršavanje novih biotehnologija i njihove primene pre svega u zdravstvu, a kasnije nadamo se i šire – u poljoprivredi, energetici, zaštiti životne sredine.

Dakle, aktivnosti Centra će ići u više pravaca?

– Uloga nam je trojaka. Prvo, da radimo na propisima koji će omogućiti brži razvoj biotehnoloških rešenja i njihovu adekvatnu primenu u Srbiji. Drugo, radimo na izgradnji nedostajuće informacione infrastrukture za razvoj biotehnologije – uspostavljanje registara, kapaciteta za skladištenje podataka, omogućavanje korišćenja superkompjutera za obradu podataka od značaja za razvoj biotehnologije, bioinformatike ili mašinskog učenja. I treće, uloga nam je da podstičemo transfer tehnologija i uopšte vezu između nauke i privrede. U ovom konkretnom slučaju to radimo, na primer, tako što identifikujemo domaće kompanije koje žele da  primene algoritme veštačke inteligencije u zdravstvu, a potom ih povežemo sa Institutom za veštačku inteligenciju ili drugim relevantnim naučnim institucijama u državi, kako bi se realizovali zajednički projekti za dobrobit celokupne zajednice.

Kakva je perspektiva biotehnologije i veštačke inteligencije u biomedicini? Gde sve vidite primenu inovacija i novih tehnologija?

– Najznačajniji aspekt biotehnologije je njen uticaj na zdravlje i medicinu. Poslednjih godina oblast medicinske biotehnologije je doživela izuzetan rast, što je rezultiralo stvaranjem nekoliko novih načina za prevenciju, dijagnostikovanje i lečenje bolesti. Perspektiva biotehnologije u biomedicini najjednostavnije se vidi kroz mogućnost upoznavanja genetičkih osnova ljudskih bolesti i korišćenje ovih znanja za sve uspešnije lečenje, pre svega kroz personalizovanu medicinu.

Veštačka inteligencija ima veliki uticaj na oblasti biologije, biotehnologije i medicine. Postoje brojni načini na koje veštačka inteligencija može pozitivno uticati na medicinsku praksu, bilo da se radi o ubrzavanju tempa istraživanja ili kao pomoć kliničarima da donose bolje odluke. Dobar primer bila bi potpomognuta dijagnostika u oblasti onkologije, gde se algoritmi veštačke inteligencije treniraju da prepoznaju, recimo, ćelije raka na radiološkim snimcima, mamografiji i slično i da budu važna podrška doktorima za brže i tačnije postavljanje dijagnoza.

Sa kim je sve Centar za četvrtu industrijsku revoluciju do sada uspostavio saradnju? Ima li prostora za kooperaciju sa manjim firmama i startapovima?

– Osim što nam podršku u radu pružaju Vlada Republike Srbije, Kancelarija za IT i eUpravu i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Centar blisko sarađuje sa brojnim istraživačkim i naučnim institutima, zdravstvenim ustanovama, udruženjima pacijenata, naučno-tehnološkim parkovima, fakultetima, farmaceutskim i drugim kompanijama koje se bave veštačkom inteligencijom u ovoj oblasti i startapovima. Jedan od prvih saradnika je i NALED, sa kojim blisko sarađujemo u oblasti digitalizacije zdravstva u Srbiji, dok je, uz podršku Centra, Kancelarija za IT i eUpravu potpisala sporazume sa Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) i Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, čime je omogućen prostor za sigurno skladištenje biomedicinskih podataka, kao i korišćenje superkompjutera Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju za njihovu obradu i analizu.

Time smo direktno doprineli širenju primene veštačke inteligencije i pružanju podrške naučno-istraživačkom radu u ovoj oblasti, čime je omogućeno vršenje složenih analiza u razvoju bioinformatike i  molekularne biologije. To je pravac u kom planiramo da nastavimo, da ostvarimo sličnu saradnju sa drugim relevantnim institucijama koje vrše sekvenciranje i bioinformatičku obradu podataka.

Osim toga, kroz naš prvi projekat uspostavljanja Registra biomedicinskih podataka od značaja za razvoj biomedicine, nauke, bioinformatike i bioekonomije, u kontaktu smo sa svim institucijama koje rade sekvenciranje u Srbiji, od kojih možemo izdvojiti Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Veterinarski specijalistički institut u Kraljevu, Nacionalnu referentnu laboratoriju, Ginekološko-akušersku kliniku “Narodni front”, Institut za javno zdravlje Vojvodine, Institut za nuklearne nauke “Vinča” i mnoge druge. Ovaj Registar će omogućiti sigurno skladištenje i zaštitu genetičkih i biomedicinskih podataka koji se generišu kroz naučna i klinička istraživanja i različite istraživačke projekte, ali i korišćenje anonimizovanih ili statističkih podataka od strane naučnika. Postojanje ovih podataka na jednom mestu i korišćenje ovih podataka u istraživačke i medicinske svrhe ima za cilj da unapredi efikasnost prevencije i lečenja većeg broja oboljenja, uključujući i ona najteža.

Kakvi su planovi Centra za naredni period?

– U ovom trenutku aktivno radimo na pripremi za uspostavljanje pomenutog Registra biomedicinskih podataka, zakonu i podzakonskim aktima koji ga prate, a kako bismo omogućili institutima da sigurno skladište i analiziraju genetičke i biomedicinske podatke, kako bi što pre došli do rezultata, što će nekada značiti i spašavanje života ili nova otkrića. Ovaj nacionalni resurs od izuzetnog značaja biće smešten u bezbednom okruženju Državnog data centra, a pristup tim podacima imaće, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, instituti, lekari i građani čiji su to podaci.

Pored toga, planiramo pokretanje pilot projekta genetičkog skrininga u Srbiji, koji bi obuhvatio sekvenciranje 1.000 genoma. Veliki broj bolesti je genetički uslovljen, odnosno postoje genetički razlozi ili preduslovi za razvoj bolesti. Takođe, pojedini geni određuju odgovor organizma na lekove, pa je neke pacijente moguće lečiti nekim lekovima, a neke ne. Upravo to je cilj dobrovoljnog genetičkog skrininga, koji želimo da pokrenemo, sa glavnim ciljem prevencije ili pravovremenog lečenja nekih naslednih oboljenja  kao što su tumori, kardiovaskularne ili neurološke bolesti (Alchajmer, Parkinsonova bolest…). Paralelno radimo i na projektima gde pružamo podršku privredi da pokrene R&D (istraživanje i razvoj), biotehnološku proizvodnju ili nove metode lečenja i dijagnostike u našoj zemlji.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novogodišnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs