Strah od korone i iznenadnih promena turiste sve više navodi na odmor u regionu

Globalne okolnosti izazvane pandemijom, a potom i rat u Ukrajini, uticale su na stvaranje novih trendova u turizmu. Turisti tako sve ređe biraju daleke destinacije za odmor, opredeljuju se za drumski saobraćaj, kao i za individualni smeštaj naspram hotelskog koji je ranije dominirao, ističe u razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Goran Petković.

On ocenjuje da će udruženi udar rasta cena većeg broja sirovina, koje su sastavni deo velikog broja proizvoda i usluga, sigurno dovesti do nastavka inflacije. Nasuprot svega toga leži velika želja ljudi da putuju, a to će zadovoljavati onako kako mogu – odlaskom na bliske destinacije, negde u regionu. Profesor Petković u intervjuu govori i o domaćem turizmu, profesiji turističkih vodiča i mogućim rešenjima za globalne promene nastale u proteklih nekoliko godina.

U kojim oblastima turizma su najočiglednije i najveće promene koje je donela pandemija? Šta su danas turistički trendovi, imajući u vidu da kreće letnja sezona?

– Jedan od najprimetnijih trendova jeste promena strukture putovanja – prebacivanje težišta na destinacije koje su drumski dostupne. Ljudi to rade pre svega zbog izbegavanja aviona kao mesta gde veliki broj ljudi sedi zajedno i deli isti vazduh. Najpre zbog straha od korone.

Postoji trenutno više paradoksa. Najavljuje se dobra sezona i za to ima osnova, jer to pokazuju i izveštaji Svetske turističke organizacije koji posebno prate sentiment prema putovanjima, a on je neverovatno pozitivan. Naime, ljudi su se toliko uželeli putovanja da je to praktično jedina svetla tačka u sadašnjim trendovima. Ipak, s druge strane, putuju na drumski dostupne destinacije, znači manje-više tamo gde im je pristupačno kolima ili eventualno nekim polupraznim autobusima, plašeći se gomile, kao i toga da ih iznenadne promene ne zadese na putu. Putovanja na daleke destinacije su značajno smanjena.

Statistički, to je delom jer dalekoistočne nacije još uvek ne putuju i ovde se to ozbiljno oseća, jer je recimo Kina taman izbila na prvo mesto emitivnih tržišta u svetu, a njih sada nema. U tri godine su stigli do vrha, a sada ih nema, ne samo u Srbiji već nigde, kao ni drugih turista sa Dalekog istoka. Oni jesu donosili ogroman prihod našem podneblju, ali je zanimljivo da su se pojavili drugi putnici. Tu su, u celoj Evropi, pa i šire, turisti zemalja iz regiona. Pogledajte samo granične prelaze naše države, koliko su velike gužve – prelazak u Mađarsku traje tri i po sata u proseku. Turisti putuju kolima, autobusima, a razmišljaju o tome i da im je destinacija blizu, pa i ako se nešto desi da mogu da se vrate.

Uprkos prelasku na drumski saobraćaj, i dalje su u žiži i avio-kompanije, od uslova putovanja koji su se često menjali tokom pandemije, do dozvoljenog broja putnika i cena prevoza koje skaču zbog energetske krize. Promenila se i vrsta smeštaja koju preferiraju putnici?

– Drugi trend je velika rasprava o opstanku “niskobudžetnih” (low cost) kompanija. Te vrste avio-prevoznika baziraju se na tri pretpostavke, a to su – pun avion, veliki broj letova tokom dana (avion tog tipa stoji maksimum četiri sata dnevno) i umerena cena goriva. Takvim kompanijama je korona izbila već prva dva stuba poslovnog modela – niti su avioni puni, niti mogu da ih puštaju da lete toliko često, posebno jer nisu popunjeni, a sada je rat u Ukrajini potpuno stavio tačku na jeftino gorivo. Cene goriva su već bile porasle, pa su počele da se vraćaju i svi su se nadali da će se vratiti na neki nivo od ranije, ali sada je sasvim jasno da to neće biti slučaj. Zato pomenute kompanije gotovo izvesno ne mogu da nastave da rade na način na koji su radile i da prodaju karte po ceni po kojoj su prodavale. Tu će nešto ozbiljno morati da se menja.

Iako su, s druge strane, nacionalne avio-kompanije na ovakvu situaciju reagovale pozitivno zbog svoje konkurencije i poslovanja, činjenica je da je ovo veliko pomeranje u načinu transporta.

Veliki trend koji se dešava jeste i promena u strukturi smeštaja. Značajno dobijaju svi individualni smeštaji. Inače se u analizama posmatraju hoteli i individualni najam, i kada se posmatraju hoteli oni su pali i stagniraju, a rentiranje apartmana, soba i kuća je skočilo i postepeno raste, isto kao i kampovi i smeštaj u domaćinstvima.

Gde je u svim tim novim trendovima i potpuno novim turističkim okolnostima mesto turističkih vodiča? Zadržavaju li svoj status?

– Prisustvovao sam seminaru iz ove oblasti gde se isticalo da sve više dolazi do smanjivanja turističkih grupa, pojavljuju se mikrogrupe i vodiči tvrde da dobijaju zahteve turista da ne idu u velikim grupama. S druege strane, vrlo je interesantno da neki od vodiča sa naših podneblja tvrde da im turisti zahtevaju da imaju ture baš kakve su bile nekad, žele da se potpuno vrate u normalu, ali to recimo nisu prijavljivali strani turistički vodiči.

I ovo je profesija koja je menja pod uticajem novih okolnosti. Jedan deo turističkih vodiča shvata novi svet i prihvata promene, ali postoje i oni koji teško to sve usvajaju. Neki konstantno koriste nove aplikacije koji se bave organizovanjem doživljaja za turistu, jer su shvatili da samo prepričavanje činjenica više nikog ne zanima. Turisti ne žele predavanja na putovanju, već gejmifikaciju i sada se pojavljuju turistički vodiči koji se pretvaraju u dramaturge i dramatizuju šetnju po nekom mestu.

Govori se često o tome da je domaći turizam praktično bio na dobitku posetama domaćih gostiju od početka pandemije. Da li je to nešto što bi i nadalje moglo da bude dobro iz cele ove krize?

– To će se sigurno desiti – neke destinacije su postigle rekordne sezone. Ja sam bio u Vladi Srbije kada je nastupila ekonomska kriza 2009. godine i kada je Vlada imala moto: “svetska kriza za sve – šansa za nas”, pa ne bih da upadnem u istu zamku. Ne može biti nešto dobro kada je velika kriza, ali da može nešto pozitivno da se desi, da neki segmenti dobiju dobar impuls, to da! Pozitivna stvar je da jača orijentacija ka digitalnom marketingu, ka digitalizaciji poslovanja. Sve se više koriste beskontaktne tehnologije i bukiranje bez kontakta, što smatram da je najveći trend u turizmu. To je zapravo postepena transformacija koju su sve ove okolnosti ubrzale.

Ta vrsta modela putovanja dobija na značaju, a cela digitalizacija poslovanja uopšte nije loša. Sve je moguće pratiti i kontrolisati, jer je teško da u tim okolnostima postoji siva ekonomija. Svo to poslovanje je oporezivo i korisno za privredu i društvo.

Može li nešto da se uradi što bi moglo da ublaži sve negativne uticaje na ekonomiju i društvo, kako bi se smanjile negativne posledice?

– Sigurno da može, na jedan organizovan način. Država ima instrumente, a možda i celo društvo. To su dugoročne promene, a brojne promene su izazvane potrošačkim mentalitetom i potrošačkim marketingom, tako da smanjenje neracionalnog trošenja može dovesti do smanjenja sveukupnih društvenih troškova. Na primer, cela industrija supermarketa sa industrijom pakovanja dovela je do velikog poremećaja – količina plastike je neverovatna, a održavanje destinacija i čišćenje te plastike postaje skuplje i to mora nekako da se plati.

O mnogim stvarima se nije razmišljalo, a sada će nam upravo zbog toga nastajati problemi. Recimo, gorivo je sada skupo, a kada budemo pokušali da uđemo u autobuse shvatićemo da nema mesta za sve, samo što ćemo to shvatiti možda tek za godinu dana. Problem će biti i eventualni prestanak dotoka gasa, što će već u domaćinstvima izazvati problem sa grejanjem, jer je recimo naš komšija sa četvrtog sprata zgrade uklonio dimnjak da dobije na prostoru u stanu, a nije razmišljao da će se desiti ovakva situacija gde će ljudi možda hteti da nalože vatru na nižem spratu. To su neke od stvari o kojima niko ne razmišlja, a vrlo su realne.

Koliko su globalne promene koje su nas sve zadesile poslednjih godina dugoročne i kako će uticati na turizam u budućnosti?

– Mene je najviše zabrinula izjava jednog nemačkog zvaničnika – priviknite se na viši nivo cena, vreme liberalne ekonomije i globalizacije je iza nas. Vrlo brzo se smenjuju događaji, a da to praktično i ne uspevamo da sagledamo. Već je to počelo dolaskom migranata u Evropu gde su presečeni putevi, u Evropi su se praktično pojavile određene granice koje nisu postojale ranije, pa je to istisnuto. Značajno je tada usporen protok preko granica upravo zbog migranata, a onda se pojavila pandemija koja je to pojačala. Uslovi ulaska, izlaska i prolaska kroz neke zemlje se stalno menjaju. A sada je još i rat u Ukrajini, te su mnoge zemlje u velikom gubitku turista.

Mislim da će poremećaj na tržištu sirovina ostati za duže i da će cene biti više. Mislim da će cene hrane još rasti, ali tome ćemo se nekako i prilagoditi, no problem je što rastu cene svega, a teško ćemo se prilagoditi svemu, naročito skoku cena sirovina poput čelika, nafte i gasa. Ali, nije na tržištu sirovina najgore kada cene porastu, već kada nekih sirovina nema. Udruženi udar rasta cena većeg broja sirovina koje su sastavni deo većeg broja proizvoda i usluga sigurno će dovesti do nastavka inflacije. Nasuprot svega toga leži velika želja ljudi da putuju, a to će zadovoljavati onako kako mogu – odlaskom na bliske destinacije, negde u svoj region.

Smatram da će turizam naći način da opstane. U nekim delovima će se povratiti i tu ima pozitivnih stvari. Na srednji rok, da ne kažem duži, vidim da će biti mnogih izazova za koje nisam siguran kako ćemo ih rešiti. Tu, pre svega, mislim na problem sa energentima i drugim sirovinama nad kojima nemamo kontrolu.

Autor: Tanja Kovačević

Tekst je objavljen u majskom broju štampanog izdanja Biznis.rs