Sve više centara za istraživanje i razvoj u Srbiji benefit i za domaće inženjere

IT segment srpske privrede je nastavio sa rastom u nekoliko parametara i u 2022 godini. Možda najviše raduje što je izvoz srpskog IT-ja premašio dve milijarde dolara, te se nadamo da će kad se sva sabiranja završe ta cifra možda biti veća i od dve i po milijarde, što će u odnosu na prošlu godinu biti rast od gotovo 50 odsto.

Opet, glavni utisak je usporavanje jer smo u proteklih nekoliko godina navikli na rast koji je neretko bio i dvostruk ili trostruk u odnosu na godinu pre. Očigledno sve nedaće koje se dešavaju na polju geopolitike i globalne ekonomije ne mogu zaobići ni IT. Ostaje nam da se nadamo da će rast, pa makar i skroman, ostati karateristika koja krasi srpski IT u prvoj polovini 2023. godine, te da ćemo se, zajedno sa ostatkom sveta, u nastavku godine vratiti agresivnijem rastu.

Ovako srpsko IT tržište u 2022. godini ocenjuje Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija. U razgovoru za Biznis.rs on ističe da je vredno pomena i to što su kompanije iz Srbije imale značajne akvizicije u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Smatra da outsourcing industrija, i pored turbulencija, predstavlja perjanicu IT sektora u našoj zemlji.

“Broj startapa nastavlja da raste, kao i broj kompanija iz ovog segmenta koji privlači finansijere da ulože u njih. Jako je važno da internacionalne kompanije vide Srbiju kao mesto koje nudi izuzetne uslove za otvaranje centara za istraživanje i razvoj. Sad već stari Beograđanin Microsoft razvojni centar Srbija (MDCS) je visoko podigao svoj znak i preselio se u prostor koji se nadamo da označava dalje povećanje impresivnog tima koji trenutno broji više od 700 ljudi. Kraj godine nam je doneo otvaranje centra za razvoj kompanije Rivian, koja je prošle godine u toku svog IPO-a (incijalne javne ponude) skupila 12,7 milijardi dolara, što je čini jednom od najvrednijih kompanija u automobilskoj industriji. Interesantno je da će u razvojnom centru ove kompanije gotovo isključivo raditi IT-jevci i to gotovo 200 njih.

Važno je napomenuti da slične centre u Srbiji već imaju i Continental, Brose i ZF, te mnoge druge internacionalne kompanije. Verujem da će naši inženjeri u kontaktu sa tehnologijama budućnosti koje se na ovakvim mestima izučavaju dobiti i motiv da otvore svoje kompanije, posebno sa sve boljom situacijom po pitanju finansiranja ovakvih poduhvata.”

Privrednici ocenjuju da je digitalizacija u Srbiji na dobrom putu, ali da ju je potrebno još više ubrzati – posebno digitalnu transformaciju države. Kako vi vidite trenutni stepen digitalizacije i pravac u kome se krećemo? Dokle smo stigli u razvoju digitalne ekonomije?

“Verujem da je osnovni problem u digitalizaciji države to što smo počeli digitalizaciju procesa bez njihove prethodne optimizacije. Verujem da u procesu digitalizacije domensko znanje, odnosno poznavanje procesa i načina na koji oni mogu da se optimizuju, učine lakšim i bržim, ima prednost u odnosu na IT znanja. Stoga, nisu IT-jevci primarni u procesu digitalizacije, već ljudi iz državne administracije. Oni treba da predlože rešenja koja ima smisla automatizovati kako bi ona, ne samo omogućila kontakt sa državnom upravom koji nije fizički po svojoj prirodi već i kako bi ta nova rešenja štedela napor i vreme građana.”

Kako trenutno izgleda startap scena u Srbiji i kakva joj je perspektiva u narednom periodu?

“Startap scena se razvija, i to sve većom brzinom. Broj startapa raste, pristup kapitalu je lakši nego što je bio, inženjerski talenat je izvanredan. Nedostaje nam biznis iskustvo kako bismo proces komercijalizacije i rasta kompanija podigli na nivo koji bi bio u proseku sa globalnim i treba nam još veći broj startapa.

Verujemo da trenutno u Srbiji, prema našoj evidenciji, ima 600 startap kompanija i timova. Kako bismo u kontinuitetu imali pažnju od strane raznih investitora potrebno je da izguramo do cifre od 1.000 startapa. Onda će naš sistem biti dovoljno velik da obezbedi dovoljan tok prilika za ulaganje. Kada se poveća broj kompanija u koje je uloženo povećavamo verovatnoću da imamo kompanije sa uspešnim exit-ima, odnosno osnivačima koji su zaradili značajan novac. Njihovim ponovnim ulaganjem dobijamo serijske preduzetnike koji su sposobni da ceo krug istrče brže i kvalitetnije. Takav uspeh rađa uspeh, privlači nove osnivače i postavlja ekosistem u samoodrživ mod. Do tada moramo naporno da radimo.”

Ko bi mogao da se izdvoji kao prvi srpski jednorog?

“Što se jednoroga tiče, njegovo postojanje nije potpuno beznačajno, ali je više lepa vest nego nešto što pravi ogromnu razliku u jednom ekosistemu. Zato kada govorimo o njima svako predviđanje lako završi kao naslov teksta i celu priču odvede u pravcu koji nije toliko relevantan. Da ne bismo otišli u takvom pravcu, ovde bih samo rekao da ima nekoliko kompanija koje imaju velike šanse da u sledećih nekoliko godina stignu do tog statusa.”

Šta je za Vas bio događaj godine kada je reč o IT sektoru? A šta je privuklo najviše pažnje na globalnom nivou? Koga biste izdvojili kao ličnost godine u IT svetu?

“Generalno ne verujem da jedna ličnost ili jedan dogđaj može obeležiti godinu, ili se bar nadam da će biti malo takvih u mom životu. Na globalnom nivou su velika otpuštanja u IT sektoru svakako nešto što posmatram jer se dešava prvi put i gledam kuda će to otići. Sama pojava me ne čini zabrinutim, jer verujem da je reč o korektivnim merama nakon neodrživog rasta i još manje održivih očekivanja po pitanju promene stila života koje nam je pandemija donela i koja se, na sreću, nisu zadžala.”

Kakva su vam očekivanja za narednu godinu?

“Želja nam je da učinimo mnogo toga za profesiju edukatora u Srbiji. Okuplja se front organizacija koje će, nadam se, imati dovoljno pokretačke energije da nešto učine kada je reč o položaju učitelja i profesora u osnovnim i srednjim školama u našoj zemlji. Celo društvo treba mnogo više da ceni te ljude i svakodnevno im ukazuje to poštovanje. Mnogo velikih i malih postignuća očekujem od sebe i ljudi oko sebe, ali učiniti da važnost profesorskog zanata zasija u našem društvu je nešto što sebi stavljam kao jedan od najurgentnijih i najbitnijih zadataka.”