JAVNI DUG SRBIJE NE BI SMEO DA PREĐE GRANICU OD 50 ODSTO BDP, kaže za Biznis.rs Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta

Danas smo svedoci velike svetske krize, čije će posledice sigurno godinama biti predmet izučavanja stručnjaka iz oblasti zdravstva, ekonomije, sociologije i politike. Nijedna evropska zemlja, zbog krize izazvane pandemijom korona virusa, neće ovu godinu završiti sa suficitom u budžetu.

Javni dugovi širom sveta se gomilaju jer vlade nastoje da osiguraju sredstva za saniranje ekonomske štete.

Pandemija Covid-19 je uzrokovala duboku recesiju u regionu Zapadnog Balkana, uz smanjenje i domaće i spoljnje tražnje, dovodeći do negativnog rasta u celom regionu. Prema najnovijem izveštaju Svetske banke, prognozira se smanjenje ekonomskog rasta za 4,8 procenata u 2020, što je za 1,7 procentnih poena manje od prognoza iz aprila.

Uvođenje širokih programa očuvanja radnih mesta, uključujući subvencije za zaposlene, pomoglo je u sprečavanju nekih od najtežih uticaja pandemije na zaposlenost, dok su programi socijalne pomoći pomogli da se zaštiti najugroženiji deo populacije zbog mera zatvaranja privrednih subjekata i drugih ograničenja.

Uticaj pandemije na domaće javne finansije

Negativni uticaj na ekonomiju Srbije je dvojak. S jedne strane, došlo je do vidnog usporavanja privredne aktivnosti, što je za rezultat imalo pad naplate budžetskih prihoda i porast fiskalnog deficita. S druge strane, mere koje je Vlada usvojila za ublažavanje negativnih posledica krize dodatno su produbile fiskalni deficit, koji će umesto prvobitno planiranih 0,5 odsto BDP u 2020. iznositi najmanje sedam odsto BDP.

Ogroman manjak u državnoj kasi morao se pokriti novim zaduživanjem, zbog čega je od početka godine javni dug porastao za gotovo tri milijadre evra.

“U 2020. godinu Srbija je ušla s javnim dugom od 24,3 milijarde evra (oko 53 odsto BDP), dok je zaduženost zemlje trenutno premašila 27 milijardi evra, što je nešto više od 58 odsto bruto domaćeg proizvoda. Do kraja godine očekujemo da će se javni dug približiti nivou od oko 60 odsto BDP, a ostaje da se vidi da li će Vlada izlaziti s nekim novim merama čije bi sprovođenje zahtevalo dodatno zaduživanje države”, kaže za Biznis.rs, Specijalni savetnik Fiskalnog saveta Srbije Slobodan Minić.

Srbija krizu dočekala spremno, ali sa novim zaduživanjima

Na početku krize, u javnosti je bio stvoren pogrešan utisak da Srbija raspolaže sopstvenim sredstvima za sprovođenje paketa mera zbog dobrih fiskalnih rezultata u prethodnih nekoliko godina.

“Kako smo već više puta objašnjavali, odgovorna fiskalna politika u prethodnom periodu zapravo nam je samo omogućila da krizu dočekamo relativno spremni, u smislu da je država mogla u ovoj godini da se pojačano zadužuje bez većih rizika po dugoročnu održivost domaćih javnih finansija”, objašnjava Minić.

Porastu javnog duga u 2020. doprinelo je i opšte pogoršanje privrednih kretanja, ali to je ipak prvenstveno bila cena mera koje je Vlada preduzela kako bi ublažila negativne posledice novonastale krize.

“Imajući u vidu da su se neke od predviđenih mera koristile manje nego što je bilo planirano (npr. značajan broj preduzeća nije odabrao mogućnost odlaganja uplate poreskih obaveza), procenjujemo da je paket podrške privredi i stanovništvu koštao budžet nešto više od 300 milijardi dinara (oko 2,6 milijardi evra). Dakle, reč je o iznosu koji gotovo u celosti objašnjava ovogodišnji porast javnog duga”, naglašava naš sagovornik.

Koliko je bitno za Srbiju da javni dug ne pređe 60 odsto BDP

Mnogi danas pominju nivo javnog duga koji ne bi trebalo da pređe 60 odsto BDP kao i Mastrihtski ugovor. Specijalni savetnik Fiskalnog saveta Srbije kaže da se nivo javnog duga od 60 odsto BDP često koristi kao pokazatelj dugoročne fiskalne održivosti.

“Logika je jednostavna: ako zemlja ima javni dug značajno ispod tog nivoa, u slučaju nužde obično može pojačano da se zadužuje uz ograničen rizik da će upasti u krizu javnih finansija”, kaže Minić.

Tako je Evropska unija odabrala gornju granicu zaduženosti kao jedno od ključnih fiskalnih pravila za svoje članice, međutim, to ne znači da je relevantna i za ekonomski manje razvijenu Srbiju.

Možda najjednostavnija ilustracija koja to potvrđuje jeste činjenica da razvijenije zemlje EU sa sličnim nivoom javnog duga kao Srbija u proseku plaćaju gotovo upola manju kamatnu stopu od nas.

Međunarodna iskustva ukazuju na to da je za zemlju poput Srbije odgovarajuća gornja granica javnog duga oko 50 odsto BDP, što je u osnovi i prepoznato u važećim nacionalnim fiskalnim pravilima (45 odsto BDP plus dug po osnovu restitucije).

Naš sagovornik kaže da je zadržavanje javnog duga ispod 60 odsto BDP u ovoj godini važno pre svega za to da se ne bismo previše udaljili od cilja kom bismo morali da težimo u srednjem roku, a to je njegovo obaranje na ispod 50 procenata BDP.

“Još važnije je da Vlada u budžetu za sledeću godinu predvidi dovoljno mali fiskalni deficit (od oko dva odsto BDP), koji bi obezbedio da se se javni dug Srbije ponovo čvrsto postavi na opadajuću putanju”, zaključuje Slobodan Minić.