Nemački ekonomisti podeljeni oko carina na kineske automobile

Minhenski IFO institut sproveo je anketu povodom najave Evropske komisije o uvođenju dodatnih carina na uvoz električnih automobila iz Kine u kojoj su učestvovala 162 profesora ekonomije – a analiza njihovih odgovora pokazuje da nema zajedničkog stava kada je reč o dometima takve politike.

IFO je saopštio da 33 odsto učesnika u istraživanju smatra da su planirane „kompenzacione dažbine“ EU dobar način da se izađe na kraj sa subvencijama koje Kina odobrava svojim proizvođačima automobila.

Sa druge strane, 11 odsto anketiranih smatra da bi dodatne carine trebalo da budu niže od najavljenih ( koje bi se kretale u rasponu od 17,4 do 38,1 odsto), dok u isto vreme 33 odsto učesnika ovog istraživanja smatra da nikakva vrta „kompenzacionih dažbina“ ne bi bila na mestu“, a kao razlog navode potencijalno izbijanje trgovinskog rata.

Ključni argument te grupe ekonomista je da dodatne carine ne bi eliminisale dominaciju kineskih električnih automobila i da njihovo uvođenje ne bi pomoglo evropskim proizvođačima da postanu efikasniji.

„Suočavanje sa Kinom je izazovno. Geopolitički rizici, odgovori na kinesku ekonomsku i izvoznu strategiju ali i održavanje slobodne trgovine na globalnom nivou moraju se odmeriti jedni protiv drugih“, ocenio je Niklas Potrafke, direktor IFO Centra za javne finansije.

Kada je reč o subvencijama, 34 odsto učesnika ankete smatra da bi EU trebalo da obezbedi podršku za „industrije budućnosti“ kako bi se smanjila zavisnost od Kine, dok čak 53 odsto ispitanika smatra da je to pogrešan put.

Interesantno je da 65 odsto učesnika ankete Kinu vidi kao partnera, 59 odsto kao ekonomskog konkurenta ili sistemskog rivala, a 51 odsto kao geopolitičkog protivnika.

Na pitanje o zavisnosti nemačke spoljne trgovine od Kine, 88 odsto profesora ekonomije koji su učestvovali u istraživanju IFO smatra da je ona visoka ili veoma visoka, dok njih samo 13 odsto misli da je Kina zavisna ili veoma zavisna od Nemačke.

Sa druge strane, u odgovorima na pitanje koliko je EU zavisna od Kine vidljivo je da se ta „ravnoteža“ donekle pomera, ukazao je IFO u saopštenju. Naime, 63 odsto učesnika vidi EU kao veoma ili veoma zavisnu od Kine dok njih 29 odsto smatra da je zavisna ili veoma zavisna od EU.

„Čak 72 procenta ispitanika vidi visok ili veoma visok rizik da kineska vlada iskoristi ekonomsku zavisnost u narednih pet godina kako bi ‘progurala’ sopstvene spoljnopolitičke ciljeve u odnosu na Nemačku, a njih 80 odsto veruje da će rizik od takvog scenarija porasti u narednih deset godina“, ukazali su iz IFO.

U tom smislu, 69 odsto ispitanika veruje da je potrebno sprovoditi strategiju smanjenja takvog rizika, što znači intenziviranje potrage za izvorima snabdevanja i novim tržištima.

Samo sedam odsto želelo bi, međutim, potpunu ekonomsku razdvojenost od Kine. Oko 15 odsto smatra da je najbolji pristup ne ograničavati preduzetničke odluke na bilo koji način, dok se samo dva odsto ispitanika zalaže za intenzivniju trgovinu sa Kinom.