Od kuće u zemljama EU prošle godine radilo 12 odsto zaposlenih

Zbog uvođenja mera distanciranja u većini zemalja Evropske unije određen broj radnika, negde i cele kompanije prelazile su na rad od kuće. Prema podacima Eurostata, u zemljama Evropske unije na daljinu je radilo 12 odsto zaposlenih između 20 i 64 godine starosti.

To je dvostruko više od godišnjeg proseka za poslednju deceniju, koji se kreće oko pet do šest procenata, piše Politika.

Najviše su od kuće radili Finci, pa je tako u glavnom gradu Helsinkiju čak 37 odsto zaposlenih svoj posao radilo iz svog doma. Rad na daljinu prošle godine obavljao je svaki četvrti zaposleni u Beču, delovima Irske, Danske, Francuske, Holandije kao i u Luksemburgu.

Za razliku od ovih zemalja, rad od kuće bio je mnogo manje zastupljen u regionima na istoku i jugu EU, pa je recimo u Hrvatskoj, na Kipru, u Letoniji i Bugarskoj, od kuće radilo manje od pet odsto zaposlenih.

Iz Centra za istraživanje javnih politika ranije su za Biznis.rs rekli da rad od kuće doprinosi gubljenju balansa između privatnog i poslovnog, što za posledicu ima duži rad od onog koji je zakonski propisan i nepostojeće radno vreme.

Ovakva organizacija rada ugrožava pravo radnika na privatnost, odnosno regulisanje kada radnik ne mora da odgovara na zahteve poslodavca (van radnog vremena).

„U dosadašnjoj praksi primećeno je da su radnici nedovoljno pripremljeni za ovakav tip rada, bilo zato što im nedostaje motivacija, ili nisu sposobni da se organizuju za rad od kuće bez stalnih instrukcija poslodavca o svakom koraku koji treba da učine u radnom procesu, nemaju kulturu timskog rada ili dovoljno discipline i odgovornosti“, navode iz Centra.

Rad od kuće nedovoljno pravno definisan

Rad na daljinu bi trebalo da bude dobrovoljni dogovor između poslodavca i zaposlenog sa jasnim okvirom koji definiše lokaciju na kojoj se rad obavlja (kod kuće zaposlenog ili drugde), radno vreme ili raspored, komunikacione alatke koje se koriste za obavljanje rada, opis poslova koje je neophodno uraditi, mehanizme nadgledanja, i ugovoren način izveštavanja o obavljenom poslu. Ovakav dogovor takođe bi morao da definiše troškove koje poslodavac i zaposleni snose u takvim okolnostima.

Pravni okvir organizovanja rada je nedovoljno jasan i kad je u pitanju potreba za izdavanjem aneksa ugovora o radu ili kolektivnih ugovora koji bi regulisali ovu oblast.

“Potrebano je jasno definisanje prava iz ugovora o radu u vezi sa radom od kuće (podela troškova rada od kuće, na primer, ulaganja u opremu, internet, topli obrok). Unapređenje rodnog balansa u radu od kuće tako što bi se kreirale usluge koje bi žene rasteretile neplaćenih kućnih poslova“, navode iz Centra za istraživanje javnih politika.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković za Biznis.rs kaže da zakon nije detaljno regulisao rad od kuće, već rad izvan prostorija poslodavca. Pandemija je u svakom slučaju uticala da taj rad van prostorija poslodavca bude masovniji.

“Ali mislim da je to posebno potrebno naznačiti kada je reč o određenim delatnostima kao što su marketing, ili poslovi koji imaju veze sa računovodstvom, knjigovostvom, IT sektorom, oni mogu sasvim uspešno obavljati rad i van prostorija poslodavca”, kaže Atanacković.

Kada je reč o produktivnosti radnika koji su prešli na online poslovanje, naš sagovornik smatra da to u velikoj meri zavisi od poslodavca, kao i od samog zaposlenog.

“Po pravilu, osim u slučaju ako se ne radi o poslodavcu koji spada u neku javnu delatnost i slično, privatni poslodavci će sigurno voditi računa da efikasnost, odnosno ono što plaćaju bude i urađeno. Gledajući šta je značajno, to bi bilo da budu zadovoljne obe strane. To praktično znači da imamo situaciju da će poslodavac tražiti da produktivnost rada bude identična radu u kancelariji, odnosno da posao bude urađen, bez obzira na to da li će zaposleni raditi kraće ili će sam organizovati radno vreme. Ako je deo posla koji je predviđen urađen, poslodavcu će biti potpuno svejedno da li je zaposleni radio od kuće ili u kancelariji”, objašnjava počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.