Oronuli F.S.O. Safer predstavlja još jednu pretnju za stanovnike Jemena

Očekuje se da će oronuli naftni tanker, koji je nasukan u blizini Crvenog mora, uskoro potonuti, izgoreti ili eksplodirati. Brod poznat kao F.S.O. Safer, nazvan po delu pustinje u blizini jemenskog grada Mariba gde su otkrivene prve rezerve sirove nafte, sada predstavlja ozbiljnu pretnju.

Safer je 1987. godine je redizajniran i pretvoren u plovno skladište i objekat za istovar, odnosno F.S.O, postavši tako krajnja instanca naftovoda koji počinje na naftnim poljima u blizini Mariba i nastavlja se dalje ka zapadu, kroz planine i oko osam kilometara morskog tla. Brod je od tada usidren, a nedavno je postalo očigledno da je toliko oronuo da se može svakog trenutka raspasti, piše Newyorker.com.

Problemi sa Saferom se umnožavaju i komplikuju. Ovaj brod star 45 godina, što ga čini drevnim u poređenju sa drugim naftnim tankerima, već duže vreme nije propisno održavan.

Pored toga, 2014. godine članovi jednog od najmoćnijih jemenskih pokreta Huti pokrenuli su u ovoj oblasti puč, a brutalni sukobi se nastavljaju i do danas. Pre rata, državna firma Safer Exploration & Production Operations Company (SEPOC) trošila je skoro 20 miliona dolara godišnje za održavanje broda. Sada kompanija ne može da priušti čak ni neke osnovne popravke.

Na brodu je do 2014. radilo više od 50 članova posade, a danas ga održava samo sedam radnika. Posada, koja radi u oskudnim uslovima, bez klime i ventilacije ispod palube, gde temperature redovno prevazilaze 48 stepeni, neprestano je pod prismotrom pripadnika militantnih jedinica Huti pokreta, koje trenutno okupiraju teritoriju na kojoj je nasukan Safer.

Prevlast Huta na ovom prostoru sprečila je detaljnije ispitivanje broda i proveru nafte na njemu. Zbog toga je rizik od potencijalne katastrofe svakim danom sve veći.

Uzimajući u obzir sve to, zanimljiva je činjenica da je veliki broj stručnjaka za bezbednost tankera i nekadašnjih SEPOC zaposlenih više zabrinut da li će brod potonuti nego da li će eksplodirati. Čelični trup tankera, kao i većina cevi i ventila unutar njega, korodira. Prošle godine preostali članovi posade morali su da obave hitne popravke jer je iz napukle cevi morska voda počela da curi u sobu sa motorom, te su tako za dlaku izbegli da brod da potone.

Postoje dva moguća scenarija u slučaju da Safer potone: oslobodio bi se sidara i potpuno razlupao na priobalnim stenama, ili bi se njegov oslabljeni trup prepolovio. U oba slučaja, nafta skladištena u njemu bi se izlila u more.

Požar ili eksplozija na Saferu mogli bi da dovedu do zagađenja vazduha koje bi osetilo osam miliona Jemenjana. Takođe, zakomplikovala bi se i isporuka strane pomoći na zapadnoj obali.

Izlivanje bi moglo imati i katastrofalnije posledice. Ribarska industrija Jemena je već opustošena ratom, a izlivanje nafte u Crveno more bi je potpuno eliminisalo.

Veliko izlivanje takođe bi moglo blokirati i luku Hodejda, koja se nalazi na oko 48 kilometara jugoistočno od tankera. Dve trećine prehrambenih namirnica stiže u Jemen preko ove luke.

Ukoliko bi došlo do izlivanja, prema predviđanjima Vlade Velike Britanije, Hodejda bi ostala zatvorena nedeljama, a u najgorem slučaju otvorila bi se tek nakon šest meseci. S druge strane, misija Ujedinjenih nacija (UN), koja je odužila svoj boravak u ovoj regiji i trenutno deluje sa nedovoljno sredstava, nema plan za situaciju u slučaju zatvaranja Hodejda luke.

Vlada Saudijske Arabije trenutno radi na suzbijanju pretnje koju predstavlja izlivanje nafte u Crveno more. Zvaničnici su zabrinuti za uticaj koji bi izlivanje moglo imati na morsku floru i internacionalni turizam, koji planiraju da promovišu u narednoj deceniji.

Ono što još više zabrinjava je uticaj koji ono moglo imati na infrastrukturu zapadne obale, uključujući i postrojenja za pretvaranje morske vode u vodu za piće. Gotovo polovina vode za piće u Saudijskoj Arabiji dolazi upravo iz ovih postrojenja.