Vreme jeftinih naftnih derivata je prošlost

Cene goriva poslednjih meseci su u stalnom porastu, a od utorka je cena dizela u Hrvatskoj najviša do sada i probila je granicu od 11 kuna (172 dinara), što je poskupljenje od čak 28 lipa (manje od pet dinara) po litri. Malo manje poskupeo je najprodavaniji Eurosuper i on je sada 11,09 kuna (173,46 dinara). Najnovija poskupljenja naftnih derivata posledica su rasta cene sirove nafte, koja je samo u poslednjih mesec dana skočila za 15 odsto.

Oporavak svetske ekonomije u 2021. godini, rast potrošnje energije, kao i slabija proizvodnja nafte, samo su neki od razloga zbog kojih cene derivata odlaze u nebo. Takođe, derivati su skuplji sada nego kada je cena nafte iznosila znatno više od 100 dolara po barelu.

„Činjenica je da, kad nafta poskupi – derivati rastu, a kad nafta pojeftini – derivati ne padaju u istoj meri kao dok rastu. Ali, to je trgovačka logika i protiv toga se ne može puno“, objasnio je za HRT Vijesti energetski stručnjak Davor Štern.

Država profitira od rasta cene energenata, jer vozači plaćaju viši PDV. S druge strane, trošarine su fiksne i tu je potencijalni prostor za smanjenje cene goriva.

„Tako da je vlada budna, prati tu situaciju i ako bude neke potrebe, delovaćemo“, izjavio je predsednik Vlade Hrvatske, Andrej Plenković.

Kako piše HRT Vijesti, i Hrvatskoj je gorivo skupo, ima više maloprodajne cene čak i od država sa znatno višim standardom, poput Luksemburga, Austrije i Španije, ali bar snabdevanje nije problem, kao što je to slučaj u Velikoj Britaniji, gde vozači već nedeljama muku muče gde da kupe gorivo.

„Ovako više ne može. Ovo je smešno. Došli smo u situaciju da moramo ozbiljno da razmišljamo kada i na kojoj benzinskoj pumpi da kupimo gorivo, što je vrlo teško ako imate posao“, smatra jedan vozač iz Velike Britanije. 

Nije lako ni zaposlenima koji ga prodaju.

„Sve je mirno zato što nemamo gorivo za prodaju, a to je vrlo loše. U subotu nam je vojska dopremila gorivo, ali smo u kratkom roku ostali i bez benzina i bez dizela“, istakao je radnik jedne benzinske pumpe u Velikoj Britaniji, Dejvid Čerman (David Charman).

Stručnjaci smatraju da ulaganja naftnih kompanija u istraživanje i proizvodnju neće rasti ni u budućnosti, jer su mnoge države usmerene prema čistijim, obnovljivim izvorima energije.

„Bojim se da će u budućnosti u ovom tranzitnom periodu između potpuno zelene energetike i ove koja još nije zelena biti još dosta kriznih situacija“, predviđa Štern, što znači da bi vreme jeftinijih naftnih derivata moglo da bude prošlost.