Kako se pravilno sortiraju pakovanja kozmetičkih proizvoda?

Na koji način se odlažu prazne staklene bočice krema za lice? Šta uraditi sa upotrebljenim bočicama šampona? Kako uopšte tretirati otpad nastao nakon korišćenja kozmetičkih proizvoda? Odgovore na ova i brojna druga pitanja mogu se naći na sajtu beauty4thefuture.rs, koji je pokrenula kompanija L’Oreal Balkan u saradnji sa kompanijom Hamburger Recycling – Tehnopapir, nastojeći da, kako je navedeno, edukuje potrošače o mogućnostima sortiranja i reciklaže higijenskih i kozmetičkih proizvoda.

U kompaniji L’Oreal objašnjeno je da je platforma namenjena pružanju podrške potrošačima u procesu sortiranja, održive kupovine i odgovornih navika u njihovoj dnevnoj rutini nege. Tu se mogu naći instrukcije kako se razvrstavaju različita pakovanja proizvoda za higijenu prema materijalima od kojih su izrađena. Kako kažu u pomenutoj firmi, da bi ponovna upotreba materijala bila uspešna, ključno je da se u lanac odgovornosti uključe potrošači.

„Sortiranje ambalaže higijenskih i kozmetičkih proizvoda izazov je iz dva razloga: raznolikost materijala s jedne strane i nedostatak informacija specifičnih za ovu kategoriju s druge. Stoga mnoga pakovanja higijenskih proizvoda završe u mešanom komunalnom otpadu, iako su u potpunosti reciklabilna“, naglasili su predstavnici čuvene francuske firme.

Samo određene vrste materijala od kojih je ambalaža napravljena mogu da se recikliraju u Srbiji:

Kontejner za plastiku: plastične boce (i one sa pumpicom), zatvarači plastičnih boca, torbe i kesice sa testerima

Kontejner za staklo: staklene bočice za lak za nokte, staklene flaše i tegle

Kontejner za papir: kartonske kutije i papirna uputstva

Reciklažni centar: Aerosolne boce od aluminijuma (potrebno je odvajanje plastičnih delova i isprazniti sadržaj ambalaže). Limenke u kojima ima bilo kakvog proizvoda ili pogonskog goriva moraju biti označene kao opasan otpad

Proveriti lokalne propise: Proizvodi za šminkanje kao što su ruž za usne, maskara, ajlajner i dezodoransi u stiku i „rol-on“ dezodoransi još uvek se ne recikliraju svuda.

Kako je napomenuto kompanija L’Oréal obavezala se da do 2030. godine smanji količine ambalaže svojih proizvoda za 20 odsto, uz osiguranje da stoprocentno njene plastične ambalaže bude reciklirano ili na biološkoj osnovi. Grupa je takođe postavila cilj da do 2025. godine učini sva svoja plastična pakovanja pogodnim za ponovno punjenje, recikliranje ili kompostiranje, doprinoseći tako razvoju cirkularne ekonomije.

Sama reciklaža plastičnih materijala, prema rečima ekspertkinje za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov, nije ni malo jednostavan proces, ali ipak, potrošači imaju utisak da je svaka plastika reciklabilna.

„Kao prvo, da bi se plastika reciklirala mora se ne samo odvojiti po tipu materijala, već i po tipu proizvoda. Kao primer, fabrika za reciklažu PET boca Greentech, u kojoj sam radila osam godina, mogla je da reciklira samo PET flaše. PET posude od hrane, koje se uglavnom koriste za pakovanje delikatesa u trgovinama, nisu mogle da se recikliraju zajedno sa PET flašama. Takođe je problematično recikliranje PET flaša sa PVC etiketama koje su uobičajene na voćnim jogurtima. PVC je štetan materijal i sa aspekta uticaja na životnu sredinu i na zdravlje čoveka. Istraživanja koja je nedavno sproveo Alhem iz Srbije i Arniča iz Češke pokazala su da se od 36 testiranih proizvoda u kategoriji „meke plastike“ odnosno PVC čak u jednoj trećini (10) nalaze ftalati koje je zbog štetnosti EU zabranila u procentu većem od 0,1 odsto“, upozorila je Cvejanov ranije u jednoj izjavi za Biznis.rs.