Zašto sutra opet prelazimo na letnje računanje vremena i spavamo sat kraće

Letnje računanje vremena počeće noćas, pomeranjem kazaljki na časovniku za jedan sat unapred. Kazaljke na časovniku biće, u noći 28. marta, pomerene sa 2.00 na 3.00 časa.

Iako se mnogi nadaju da će ovo biti poslednje pomeranje kazaljki na satu, Evropska komisija, koja treba da odluči da li će se ubuduće zadržati ili ukinuti pomeranje časovnika, odložila je odluku za godinu dana.

„Ne postoji izričit razlog da se ukine baš zimsko čitanje vremena. Zapravo, u javnosti postoji dilema zimsko-letnje, i svako od tih rešenja ima svoje prednosti i nedostatke. Tim pre što se u međuvremenu pojavilo i novo radno vreme, od devet časova, što je dodatno zamrsilo ovu stvar. Neće isto gledati na to onaj kome posao počinje u sedam i onaj kome počinje u devet časova“, kaže za Biznis.rs Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.

Zimsko čitanje vremena je svakako nepovoljno u pogledu iskorišćenja obdanice. Dok nas letnje, koje je povoljnije u tom smislu, izmešta u susednu, istočnoevropsku, časovnu zonu i izdvaja iz velike zajednice država koje pripadaju srednjoevrpskoj časovnoj zoni (pa i od Republike Srpske).

„Dodao bih da postoji i treća mogućnost, a to je da se vratimo na stanje od pre 1983. godine kada je uvedeno ukazno vreme kod nas. To bi podrazumevalo tzv. zimsko čitanje vremena, sa vraćanjem radnog vremena na staro. No, ostaje otvoreno pitanje kada će doći do promena i kakve će one biti. Čini se da Srbija čeka da ostali odluče, pa će u skladu sa tim doneti odluku“, objašnjava Simonović.

Osnovni motiv za uvođenje ukaznog vremena je bio težnja da se iskoristi što veći deo obdanice, tj. da se radni dan učini što produktivnijim. S obzirom na to da se dužina obdanice menja tokom godine, ukazom se pomeralo vreme u letnjem režimu tako da radni dan počne ranije, bliže svitanju. Ipak, od vremena kada je ukazno vreme uvedeno i navike ljudi su se promenile, tako da je pitanje koliko to danas ima smisla – da li se zaista štedi energija i slično. Zbog toga su glasni pozivi da se prekine sa ovom praksom.

Mnogi ljudi sa nestrpljenjem očekuju da se kazaljke na satu ne pomeraju, jer se obično žale da im ta promena ne prija.

Naš sagovornik kaže da taj uticaj svakako postoji, i nije povoljan – naprotiv.

„Ipak, imam utisak da se sa tim često preteruje, i da to dobija veću težinu no što stvarno ima. No, nema sumnje u to da pomeranje kazaljki na mnogo načina komplikuje stvari. Videli smo da postoji trilema okolo izbora čitanja vremena. Takođe, u javnosti se ova tema najčešće pogrešno prelama i ostaju pogrešni utisci o tome koje čitanje nam najviše odgovara. Da bismo razumeli kako se tokom godine radni dan prostire u odnosu na sumrake, tj. koliko od obdanice iskoristimo, potrebno je imati očigledni predložak na kome se to može ogledati“, navodi Simonović.

„Vremenski peščanik“, kako ga je naš sagovornik nazvao, je dobar način da na njemu svako ispita različita rešenja i da vidi koje se najbolje uklapa u njegov slučaj (jer, slučajeva ima raznih, pa tako ne postoji univerzalno rešenje koje bi podrazumevano odgovaralo svima).

„To se čini tako što će povući vodoravne crte za svaki mesec – od trenutka kada ustaje za posao, do povratka kući („radni dan“). Levo i desno od toga vidimo koliko ostaje od obdanice u svakom mesecu tokom godine – koliko prespavamo, i koliko nam ostaje posle posla“, navodi Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.