RAZVIJENE EKONOMIJE SVETA NAJPOGOĐENIJE PANDEMIJOM Recesija neće biti dugotrajna, ocenjuju stručnjaci

Ova godina biće izrazito teška u čitavom svetu, a kada će početi ekonomski oporavak, još uvek je neizvesno, ukazuju prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije (EK).

Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto, najveći u EU od 1995. godine, od kad se u Luksemburgu vode podaci o kretanju BDP, saopštio je Eurostat, statistička kancelarija za EU.

I najveća ekonomija na svetu, američka, prema podacima iz Vašingtona, u drugom kvartalu pala je za neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou, što je, kako su ocenili analitičari „istorijsko potonuće“.

Podsetimo, MMF je još u aprilu prognozirao da će svetski BDP u 2020. godini pasti za tri odsto, kao i da će razvijene ekonomije pretrpeti daleko veći udarac od zemalja u razvoju.

Prognoza je tako glasila da će prosečan pad ekonomske aktivnosti u razvijenom delu sveta 2020. iznositi 6,1 odsto, a u zemljama u razvoju samo jedan procenat.

Među razvijenim zemljama na udaru recesije su ekonomije Italije, Španije, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Kanade, SAD i Japana.

Očekuje se pad ekonomija Rusije u ovoj godini od 5,5 odsto, na šta će, osim pandemije, uticati i niža cena energenata.

Sa druge strane, dve velike ekonomije, indijska i kineska, godinu bi trebalo da zaključe u plusu. MMF prognozira da bi Kina, zemlja iz koje je krenula pandemija korona virusa, u ovoj godini trebalo da ostvari rast BDP od 1,2 odsto, što je za tamošnje prilike vrlo slabo. Kada je Indija u pitanju, 2020. trebalo da okončna uz rast BDP od 1,9 odsto.

MMF očekuje da će svetska ekonomija početi da se oporavlja tek sledeće godine, i to po stopi rasta od 5,8 odsto, s tim što će biti sporiji u razvijenim zemljama u odnosu na one u razvoju. Razvijeni deo sveta trebalo bi da ima ekonomski rast od, u proseku, 4,5 odsto, a zemlje u razvoju po stopi od 6,6 procenata.

Stručnjaci upozoravaju da je kriza, izazvana pandemijom korona virusa, unela tektonske promene u način funkcionisanja ekonomija, ali uprkos tome ne predviđaju dugotrajnu recesiju, prenosi Tanjug pisanje portala index.hr.

Jedna od posledica krize biće, kako upozoravaju ekonomisti, proces dodatnog zatvaranja država i trgovinskih blokova. Evropski kapital će tako u budućnosti verovatno manje tražiti prilike na vanevropskim tržištima, a više se okrenuti ulaganjima u slabije razvijene zemlje na Starom kontinentu.

Druga reperkusija mogla bi biti smanjenje značaja uslužnih delatnosti na ekonomiju, uključujući i turizam. Umesto naglaska na usluge, akcenat će verovatno biti stavljen na reindustrijalizaciju, što će podsticati i Evropska komisija.

Podaci o velikim stopama pada, koji jesu znak urušavanja ekonomija, za analitičara Damira Novotnijeg su dramatični.

„Ipak ne vode nas u situaciju iz vremena Velike depresije 30-ih godina prošlog veka, kada je kriza trajala godinama. Sve će zavisiti od kretanja virusa, ali verujem da se u sledećoj godini može očekivati brz oporavak„, objasnio je za indeks.hr Novotni.

I Željko Lovrinčević iz zagrebačkog Ekonomskog instituta slaže se s ocenom da je pad u drugom kvartalu dramatičan, ali da će Evropi za oporavak biti potrebno više vremena.

„Očekujem da bi se Evropa tek 2023. godine mogla vratiti na pretkrizne nivoe„, zaključio je Lovrinčević.