Srpski frilenseri na ivici egzistencije, rešenje novi Zakon o radu

Da frilenseri rade u ekstremno nepredvidljivim uslovima, na dinamičnim tržištima sa globalnom konkurencijom, postalo je jasnije nakon nedavne odluke kineskih vlasti o zabrani zapošljavanja stranaca izvan Kine, koja je pogodila više hiljada profesora.

Takođe, odlukom najveće digitalne platforme za ilustracije i fotografije – Shutterstock, da zbog pandemije korona virusa izmeni način svog poslovanja i angažovanim frilenserima smanji visinu nadoknada čak tri puta, domaći grafički dizajneri, fotografi i videografi našli su se u gotovo bezizlaznoj situaciji, a problem će tek biti nerešiv ukoliko i druge slične platforme krenu putem „optimizacije“.

Iz Udruženja Internet radnici Srbije (IRS) za Biznis.rs kažu da nema vemena da se frilenseri prekvalifikuju i izlaz potraže u nekim drugim profesijama.

“Naše kolege uglavnom žive život prekvalifikovanih radnika, a kako statistika pokazuje 90,3 odsto nas se opredelilo za rad na internetu jer nismo mogli da nađemo stalno zaposlenje. Zaključak koji se nameće je jasan i nedvosmisleno ukazuje na egzistencijalni ćorsokak za desetine hiljada frilensera”, navode iz IRS.

Dok se očekuju novi rezultati Gigmetra koji analizira aktivnosti frilensera iz Srbije, ko-osnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika Branka Anđelković za naš portal objašnjava da se nakon inicijalnog šoka prouzrokovanog izbijanjem pandemije tražnja za frilenserima oporavila, ali se i konkurencija globalno povećala.

“Usled procvata rada na daljinu, kompanije se sve više oslanjaju na ove radnike. Konkurencija će, očigledno, i ubuduće imati snažan uticaj na uslove poslovanja frilensera, jer se procenjuje da će samo na tržištu SAD do 2027. godine broj frilensera porasti sa aktuelnih 57,3 miliona na 86,5 miliona ljudi. Naše analize pokazuju da će onima u Srbiji koji imaju značajno radno iskustvo, i kontinuirano unapređuju veštine u skladu sa potrebama tržišta, biti daleko lakše da odgovore na konkurentske pritiske koji će se pojaviti”, navodi Anđelković.

S druge strane, pandemija je prouzrokovala kretanja na svetskom tržištu koja su sa formalizacijom poreskog statusa srpskih frilensera ostavili značajni trag na obim njihovih aktivnosti – na primer, u poslednjem prolećnom merenju samo 23,3 odsto je radilo nasuprot 44,8 procenata njih koji su bili aktivni u oktobru 2020. godine. U svim profesijama bez izuzetka smanjen je broj frilensera (bez obzira da li se radi, na primer, o oblasti pisanja i prevođenja, multimedije i kreativnih usluga ili oblasti IT).

“Međutim, interesantno je navesti i da postoje izvesne razlike koje se tiču uposlenosti po pojedinim profesijama. Naime, prema ovom pokazatelju, proizilazi da je značajno veća uposlenost bila u domenu multimedije i kreativnih usluga, i u oblasti pisanja i prevođenja. Ali, zbog činjenice da je Kina u međuvremenu zabranila deci mlađoj od 14 godina da uče engleski online, očekujemo da će pad u ovoj profesiji sada biti vidljiv i zato sa nestrpljenjem očekujemo rezultate najnovijeg Gigmetar merenja koje je u toku”, naglašava Anđelković.

Ona dodaje da u slučaju da opet bude detektovan značajno smanjen obim aktivnosti naših frilensera, to će moći da se pripiše njihovom poreskom tretmanu u zemlji, isključivanju profesora engleskog iz Srbije sa azijskih platformi, te povećanoj globalnoj konkurenciji.

“Ali, srednjoročno očekujemo da će se naši frilenseri oporaviti i preorijentisati na nova tržišta i usavršavanje svojih veština”, smatra Branka Anđelković.

Iz udruženja internet radnika Srbije (IRS) kažu da će izmene Zakona o porezu na dohodak građana, kao i sve izglednija namera države da izbegne da se sistematski pozabavi regulisanjem poresko-pravnog statusa internet radnika, imati za posledicu da veliki broj online radnika prestane da se bavi ovim poslom.

“Inercija države destimulativna je za ovakav oblik poslovanja, tako je bilo u slučaju nerada Poreske uprave, tako je i sada kada postaje evidentno da radne grupe za pripremu novog zakona neće biti. Alternativa sa kojom ostajemo, kao što je registrovanje preduzetničke delatnosti, neće biti isplativa za najveći broj frilensera. Zbog svega ovoga, najveći broj frilensera prestaće da prihoduje na ovaj način, jedan deo će otići u zemlje u kojima će moći da prihoduju bez pravne neizvesnosti, dok će oni koji nemaju uslove za odlazak biti „osuđeni“ na poresku evaziju da bi preživeli sa prihodima koje ostvaruju”, smatraju naši sagovornici.

Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu (URI) karakteriše trenutnu situaciju u kojoj su se našli domaći frilenseri kao izuzetno tešku.

“U udruženju intenzivno razgovaramo sa članovima koje su sada zadesile dve muke – gubitak posla i realna bojazan da neće imati odakle da plate dugovanja kada im stignu poreska rešenja. Nekoliko puta smo se javno oglasili povodom ugroženosti predavača engleskog, takođe izrazili nezadovoljstvo što vlada još uvek nije oformila radnu grupu za novi zakon o fleksibilnim oblicima rada. Nastavnici engleskog će, kako za sada stoje stvari, morati da potraže druge frilens poslove, nauče nove veštine, a potražnja za online poslovima je sve veća usled pandemije, dok su zarade sve manje”, navodi Petrović.

Da li će novi Zakon o fleksibilnim oblicima rada pomoći domaćem frilens tržištu?

Zakon o radu je u principu taj koji služi odbrani radničkih prava i unapređenju pozicije radne snage na tržištu. Zato bi u okviru tog zakona trebalo rešavati i pitanje fleksibilnih formi rada.

“Kako naša i tuđa praksa pokazuju, fleksibilizacija rada vodi nesigurnim i prekarnim oblicima zaposlenja. Upravo je korona kriza najdirektnije osvetlila taj problem jer su radnici u fleksibilnim formama rada svuda lošije prošli nego oni sa standardnim ugovorima: ne samo što su ostali bez posla, već su ostali i bez prava i podrške države koju imaju radnici sa standardnim ugovorom o radu. Srbija u tom smislu nije nikakav izuzetak, ako se sećate – obaveza neotpuštanja radnika se odnosila samo na one koji su imali takav vid ugovora”, kaže Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika.

Ona dodaje da radnici u nestandardnim formama rada, uključujući frilensere, ne samo što lakše dobijaju otkaz već često ostaju bez prava kao što su nadoknada u slučaju nezaposlenosti, (invalidskog) osiguranje zbog povrede na radu, pravo na bolovanje, godišnji odmor, porodiljsko odustvo/odsustvo oca, itd.

“O ostalim ograničenjima koja proizilaze iz ovakvog statusa da i ne govorimo, kao na primer o nemogućnosti korišćenja stambenog ili bilo kog drugog kredita. Frilenseri čiji su poslodavci van zemlje već plaćaju visoki ceh: zbog asimetrične pozicije i neadektvanog pravnog okvira u Srbiji njihov rad je postao skup zbog svih poreskih obaveza koje imaju prema državi. U isto vreme njihova radna i socijalna prava su i dalje nezaštićena”, smatra Anđelković.

Naši sagovornici se slažu u tome da bi novi Zakon o radu trebalo sistemski da izmeni poziciju i prava frilens radnika.

“Ostaje nejasno zbog čega dok sve druge države pokušavaju da privuku frilensere raznim poreskim olakšicama, kao i posebno regulisanim poreskim tretmanom za domaće frilensere koji uvažava sve specifičnosti ovakvog oblika rada, naša država uporno gura desetine hiljada ljudi i njihovih porodica u nerešiv egzistencijalni rebus”, kažu iz IRS.

Istog mišljenja su i predstavnici Udruženja radnika na internetu.

“Stalno smo u kontaktu sa našim članovima koji predaju engleski, sakupljamo informacije i razgovaramo o mogućnostima prekvalifikacije. Na našoj vladi je da konačno otpočne da se zaista bavi problemom frilensera, jer „frilenserska kriza“ definitivno nije završena”, naglašava Tamara Petrović iz URI.

“Prateći trendove, kako u Evropi tako i globalno, tek sad bi bilo neodgovorno i kontraproduktivno razmatrati nestandardne forme rada van sistemskog Zakona o radu. Promena ovog zakona se već odavno očekuje. Radnici su već u slabijoj pregovaračkoj poziciji no ranije, ne treba im još i država koja će im dalje urušavati status u korist poslodavaca, bilo da su registrovani u zemlji, bilo van nje. Centar za istraživanje javnih politika se sve vreme zalaže za to da se razne fleksibilne forme rada razmatraju u kontekstu Zakona o radu, i na toj poziciji čvrsto stoji”, zaključuje Branka Anđelković.