SVAKI PETI RADNIK NEPRIJAVLJEN, U SIVOJ ZONI MINIMUM 80.000 LJUDI Najviše u poljoprivredi, turizmu i ugostiteljstvu

Najmanje 80.000 radnika na građevini, pomoćnih barmena i konobara, bebisiterki, spremačica i sličnih profesija radi na crno, a najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED i Nemačke razvojne saradnje.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

„Jedan od načina da se ovi radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava, jeste da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili online aplikacije proširi na druge delatnosti“, rekla je šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu NALED Tisa Čaušević.

Prema njenim rečima, za godinu i po dana od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca porastao je više nego 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika.

„To je ogroman uspeh i primer dobre prakse koji se uz određena prilagođavanja može primeniti i u drugim sektorima“, kazala je Čaušević.

Nemačka razvojna saradnja podržala je uvođenje elektronske prijave sezonskih radnika kako bi se povećale prilike za zapošljavanje i smanjila siva ekonomija, objasnio je projektni menadžer u GIZ Zoran Jakovljev.

„Naša analiza pokazala je da su ostvareni značajni pozitivni efekti za sve zainteresovane strane – poslodavcima su smanjeni troškovi angažovanja sezonaca i skraćena procedura prijave i odjave sa pet sati na pet minuta, dok su radnici dobili pravo na penziono i osiguranje od povrede na radu“, kazao je Jakovljev.

On naglašava da se ne sme zaboraviti da je i država dobila efikasniju administraciju čime je ostvarila četiri miliona evra budžetskih prihoda na osnovu poreza i doprinosa.

Zato, kako navodi, GIZ u partnerstvu sa NALED želi da podrži replikaciju ovog modela na druge sektore i na ostale zemlje Zapadnog Balkana.

Više od 120.000 radnika samo na usmenom dogovoru

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit.

Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je na rok do godinu dana. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Primer su zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu, pre svega na poslovima za koje se radnici angažuju po potrebi, kada je povećani obim posla, poput barmena, kuvara, konobara. Često rade za više njih u toku jednog dana, sa nepunim radnim vremenom i po nekoliko dana u nedelji, pa je procedura prijave za njih komplikovana i skupa.

Slično je i sa radnicima za pomoć u kući, koje u proseku godišnje angažuje 55.877 domaćinstava i često rade za više njih u toku jednog dana. Specifična situacija je i sa gradilištima gde se procenjuje da 37 odsto njih radi na crno, a svaki treći samo povremeno ima posla, zbog čega se poslodavcima ne ulazi u proceduru prijave.

Sa druge strane, povrede na radu kod ovih poslova su česte, zbog čega su neprijavljeni posebno ugroženi, jer zavise isključivo od volje poslodavca da li će im pokriti troškove lečenja, pokazala je analiza NALED.

Poslodavci kao ključni razlog za visoku stopu rada na crno vide visoko poresko opterećenje rada. Za ugovor o privremenim i povremenim poslovima izdvajaju mesečno u proseku 16.000 dinara za poreze i doprinose. Primer sezonskog online angažovanja radnika u poljoprivredi predvideo je fiksni iznos za ove svrhe od oko 300 dinara po svakom danu angažovanja, što poslodavcima donosi fleksibilnost, državi prihod, a radnicima mogućnost da ostvare pravo na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu.