Abazović: Spremni smo da radimo zajedno za dobrobit regiona

Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović sastao se sa predsednikom Privredne komore Srbije (PKS) Markom Čadežom i izjavio je da je taj susret pokušaj resetovanja odnosa između Srbije i Crne Gore koji bi trebalo da se svede na ono što je najvažnije za građane, a to je privreda i biznis zajednica i stvaranje nove vrednosti u regionu.

„Mi smo spremni da radimo zajedno za dobrobit svih građana regiona i fokus treba da nam bude na životnom standardu i ekonomskom progresu. Što manje prošlosti, što više budućnosti i verujem da čitav region može da stvori drugačiji imidž od onoga što je bio slučaj do sada“, kazao je Abazović novinarima u Beogradu, gde je u dvodnevnoj zvaničnoj poseti, prenosi Beta.

Kako je istakao, poslovna zajednica u Srbiji, kao i ona u Crnoj Gori, željna je da se odnosi dve zemlje poboljšaju kako bi mogli lakše da posluju, ali i da region privuče ljude sa strane.

„Razgovarali smo danas sa kompanijama iz Srbije o nekoliko biznis projekata u oblasti infrastrukture i turizma, ali i o regionalnoj saradnji i suzbijanju barijera koje postoje za biznis bilo da su one na granici, u upravama carine dve zemlje ili na drugim mestima“, kazao je Abazović.

Dodao je i da Crna Gora, zbog svog geografskog položaja, ima neke prednosti koje mogu da iskoriste privrednici iz Srbije.

Predsednik PKS Marko Čadež je istakao da su Srbija i Crna Gora privredno veoma upućene jedna na drugu, za šta su najbolji primer trgovinske veze.

Čadež je kazao da su Srbija i Crna Gora toliko povezane kada je poslovanje u pitanju da se teško može pojmiti da ono bude razdvojeno, što dokazuje način na koji se trguje, kao i kakvi su logistički pravci.

Čadež je istakao kako je veoma važno da dve strane budu u stalnoj komunikaciji. Najavio je osnivanje radnih grupa dve zemlje koje će se baviti temama snabdevanja hranom, ubrzanjem protoka robe i usluga preko granice, utvrđivanje radnih vremena institucija poput veterinarskih ordinacija i fitosanitarnih uprava na graničnim prelazima ili kako da se naprave zajednički granični prelazi, sa zadatkom da se smanje troškovi onih koji posluju i koji žele da pokreću nove projekte.

„Crna Gora ima veliki potencijal da postane logistički hab celog regiona. Postoji ogroman interes stranih i domaćih proizvodnih kompanija u Srbiji koje Crnu Goru vide kao opciju za rešavanje svojih logističkih problema, ali i da se unaprede turistički potencijali Crne Gore“, izjavio je on.

Prema podacima PKS, ukupna robna razmena između Srbije i Crne Gore u periodu od januara do marta ove godine bila je 220,9 miliona evra, odnosno bila je veća za 31,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz u Crnu Goru iznosio je 197,4 miliona evra, što je za 29,2 odsto više nego u isto vreme 2021. godine, dok je uvoz iz Crne Gore bio veći za 51,7 odsto u odnosu na isti period lane i iznosio je 23,5 miliona evra.

Najvažniji izvozni proizvodi Srbije od početka ove godine do kraja marta bili su kotlovi i mašine, drumska vozila, farmaceutski proizvodi, električne mašine i oprema, plastične mase, dok su najvažniji uvozni proizvodi bili mineralna goriva i ulja, meso i klanični proizvodi, drva.

Ukupna robna razmena između Srbije i Crne Gore u prošle 2021. godine je 900 miliona evra i imao je rast od 19,7 procenata u odnosu na godinu pre.

Srbija je u toj robnoj razmeni ostvarila suficit od 741,2 miliona evra.

Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović ponovio je danas da je njegovo mišljenje o inicijativi Open Balkan afirmativno, navodeći da će se eventualno pridruživanje Crne Gore razmatrati u otvorenom dijalogu svih zainteresovanih strana u njegovoj zemlji. On je naveo i da je Vlada Crne Gore formirala radnu grupu koja se bavi ovom temom.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež podsetio da se u nekoliko navrata već razgovaralo sa predstavnicima Crne Gore šta inicijativa Otvoreni Balkan jeste, „kako se ne bi nepotrebno komunicirale političke poruke za nešto što je jednostavno stvar veze poslovnih zajednica iz zemalja regiona“ koje su želele da se unaprede odnosi, da se bolje povežu i stvore veće tržište koje će olakšati poslovanje i trgovanje.

Prema njegovim rečima, to je urađeno kako bi privrednici regiona mogli da budu konkurentni na evropskom i svetskom tržištu, što sad uglavnom nisu, jer države ne mogu da se usaglase oko nekih stvari koje nemaju veze sa politikom već sa ekonomijom.