Ako bi cena nafte dosegla 150 dolara po barelu, globalna inflacija će postala spiralna 

Rast cena nafte do 100 dolara po barelu, koji bi se desio po prvi put od 2014. godine, preti da zada dvostruki udarac svetskoj ekonomiji, dodatno umanjujući izglede za rast i povećavajući već zahuktalu globalnu inflaciju.

To je zabrinjavajuća kombinacija za američke Federalne rezerve i druge centralne banke jer nastoje da obuzdaju najjače pritiske na cene u poslednjim decenijama, a da pritom ne ometaju oporavak od pandemije.

Grupa ministara finansija finansija iz 20 ekonomski najrazvijenijih zemalja (G20) sastaće se ove nedelje u virtuelnom obliku da diskutuju o narastajućim problemima inflacije.

Dok će izvoznici energije imati koristi od skoka cena i uticaja nafte na ekonomije, veliki deo sveta će pretrpeti udarac jer kompanijama i potrošačima rastu troškovi, a potrošnja je smanjena skupljom hranom, transportom i grejanjem.

Bloomberg Economics’ Shok model procenjuje da bi eventualni uspon cene sirove nafte na 100 dolara do kraja ovog meseca sa oko 70 dolara na kraju 2021. godine povećao inflaciju za oko pola procentnog poena u SAD i Evropi u drugoj polovini godine.

Ako bi cena išla naviše u srednjem roku, ka nivou od 150 dolara po barelu, analitičari u JPMorgan Chase upozoravaju da bi to u potpunosti zaustavilo globalnu ekspanziju, odnosno izbrisalo efekte rasta, i dovelo do spiralne inflacije više od sedam odsto. To je otprilike trostruko viši nivo od onog koji cilja većina centralnih banaka.

„Naftni šok dovodi do onoga što je sada širi problem inflacije“, ističe dugogodišnji zvaničnik američke centralne banke, a sada direktor odeljenja za globalna ekonomska istraživanja u Deutsche Bank, Piter Huper (Peter Hooper). „Postoje dobre šanse da se desi značajno usporavanje globalnog rasta“, kaže Huper.

Nafta u ovom trenutku ima oko 50 odsto višu cenu nego pre godinu dana, što je deo šireg rasta cena roba. Među pokretačima ovog rasta su oporavak svetske potražnje nakon perioda zatvaranja zbog pandemije, geopolitičke tenzije između Rusije i Evrope i SAD, te zategnuti lanci snabdevanja.

Nafta i prirodni gas čine 80 odsto globalne „korpe energenata“, a njihova cena je zbirno porasla 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine, podseća Bloomberg.