Ako se nastavi rast nabavne cene nafte može doći do nestašica goriva na pumpama

Vlada Srbije ograničila je Uredbom donetom 10. februara maloprodajnu cenu evrodizela na 179 dinara i bezolovnog benzina BMB 95 na 171 dinar. Kako je navedeno, cilj ove uredbe je sprečavanje daljeg nekontrolisanog rasta cena pojedinih naftnih derivata, očuvanje životnog standarda stanovništva i sprečavanje većih poremećaja na tržištu u Srbiji.

U razgovoru za Biznis.rs odličan poznavalac naftnog tržišta i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenjuje da je potez vlade nedorečen, jer je sada doveden u pitanje čitav niz na tržištu. Kako ističe, jasno je da ograničenje ne može da se odnosi na proizvođače sirove nafte.

„Zamrzavanje cena može imati rezona, ali uz vođenje računa o parametrima koji tu cenu formiraju. Ograničavanje cene na pumpama trebalo bi da slede i određeni potezi vlade koji bi omogućili smanjenje poreskog opterećenja. Ovako praktično država ostaje na svome po prihodima u budžetu što se tiče poreza, ali veliko je pitanje na čiju štetu bi moglo da ide fiksiranje cena ukoliko se ne može ograničiti nabavna cena“, navodi Atanacković.

On dodaje da je moguće ograničiti cene iz domaće proizvodnje, kao što su struja ili poljoprivredni proizvodi, ali ovde se radi o proizvodu koji se nabavlja čisto iz uvoza i postavlja pitanje ko će biti oštećen ukoliko dođe do povećanja ulazne cene.

„Zamislite apsurdnu situaciju da nabavna cena goriva dostigne maloprodajnu. Sada recimo pumpama ostaje šest odsto razlike u ceni. Onda bi se moglo desiti da pumpe nabavljaju gorivo po većoj ceni nego što ga prodaju“, objašnjava Atanacković.

Naš sagovornik tvrdi da bi u tom slučaju moglo da dođe i do nestašica, ukoliko se desi približavanje nabavne i maloprodajne cene.

„Ako cena dostigne nivo da se pumpama jednostavno ne isplati trgovina, one će prestati da nabavljaju nove količine čekajući da se tržište normalizuje. Može se očekivati i nestašica, mada će verovatno tih mesec dana proći zahvaljujući rezervama. Svoje rezerve će da troše i rafinerije, izbegavajući nabavljanje nafte po većim cenama, ali uvek postoji granica tih rezervi“, upozorava Atanacković.

Prema njegovim rečima, u optimističnom scenariju posle mesec dana može doći do stabilizacije na svetskom tržištu, pa da propisana cena bude povoljna za maloprodaju. U suprotnom, ukoliko se nastavi rast, neminovni su novi potezi.

„Kada dođe do poremećaja cene sirove nafte i ona raste, kao što je bilo cele prošle godine, korist od toga imaju proizvođači. Ali korist imaju i države uvoznice, jer na višoj ceni država profitira preko naplate PDV, dok je porez koji se ubire kroz akcize konstanta. Što je veća cena goriva na pumpi, to je veća korist u budžetu. Države bi imale korist da smanje fiksne namete akcize, zato što bi se povećao promet“, predlaže Atanacković.

On zaključuje da Uredbom Vlade Srbije o ograničenju cena naftnih derivata nisu obuhvaćena goriva boljeg kvaliteta sa aditivima, koja ostaju u slobodnoj prodaji.

Iz Udruženja naftnih kompanija Srbije nisu želeli da komentarišu uredbu o ograničavanju cena goriva dok ona ne bude zvanično objavljena u Službenom glasniku.