Amerika više neće moći da otplaćuje dugove?

Kina poseduje američke obveznice u vrednosti većoj od bilion dolara i ukoliko počne da ih se se rešava, to bi omogućilo zvaničnom Pekingu da obori dolar s pozicije najpoželjnije svetske valute.

Napet je bio kraj prošle nedelje američkom predsedniku Džou Bajdenu (Joe Biden). Ne samo da je postojala mogućnost da neće moći da ostvari svoj ambiciozni plan obnove infrastrukture vredan dva biliona dolara, već je zbog velikog duga postojala mogućnost da Sjedinjene Američke Države uđu u tzv. default, situaciju u kojoj više neće moći da otplaćuje svoje svoje dugove, piše Večernji list, a prenosi b92.net.

U poslednji trenutak je izglasano povećanje dopuštenog limita zaduživanja države, što će omogućiti da SAD plaćaju svoje obaveze još do decembra.

„Bila bi katastrofa da se dovedemo u situaciju da nemamo više novca za podmirivanje vlastitih obaveza“, rekla je Dženet Jelen (Janet Yellen), američka ministarka finansija.

Njeno ministarstvo sada koristi vanredne mere kako bi plaćalo svoje račune nakon što je krajem jula dostignut limit zaduženja. Te mere omogućavaju saveznim službama da zadržavaju i pribavljaju novac u određenom iznosu a da ne izdaju nove obveznice. Takve mere ipak ne mogu biti dugoročne. Nikada u istoriji SAD nisu izgubile sposobnost podmirivanja vlastitih obaveza. Da se to dogodi, američki mediji mahom navode da bi nastupio skok kamata, a kasnile bi penzije i socijalna pomoć za 50 miliona Amerikanaca koji od tih prihoda žive.

Isto bi se u tom slučaju moglo dogoditi i s američkom vojskom. A onda je tu nešto što je dugoročno potencijalno i puno gore, a to je spoljni uticaj. Naime, savezničke nacije poput Japana držale su američke obveznice u iznosu od 1,32 biliona dolara, ali a sada je tu i Kina koja ih ima u vrednosti od 1,07 biliona dolara. Da Kina počne da se rešava tih obveznica, oslabila bi potražnju za dolarom i time se otvorila mogućnost da Kina konačno skine dolar s mesta najpoželjnije svetske valute, mišljenje je američkih medija.

„Na naše se obveznice dugo gledalo kao na najsigurnije na planeti. Delom je i to zaslužno za status koji dolar ima. Katastrofalan scenario bi bio ako dođemo u situaciju da ne možemo da plaćamo svoje obaveze“, rekla je Jelen. No, šteta je već napravljena upravo situacijom u Kapitolu, gde demokrati i republikanci ne mogu da se dogovore oko povećanja limita za zaduživanje, uz republikanske pretnje da će koristiti sva sredstva da se to ne dogodi.

Ugled Amerike nakon katastrofe u Afganistanu, skandala s prodajom podmornica Australiji i ovog najsvežijeg raspravljanja već je ozbiljno poljuljan. Limit je postavljen prvi put tokom Prvog svetskog rata, kada je tadašnji predsjednik Vudro Vilson (Woodrow Wilson) zatražio od Kongresa da dopusti povećano zaduženje zbog finansiranja ratnih napora. Od tada je to tema u Kongresu koja je dosad kulminirala tri puta u ovoj deceniji. Kao i sada, i u tim instancama čekalo se na rešenje do poslednjeg trenutka. Zatezanje oko mogućnosti za novo zaduženje od pola biliona dolara na dopuštenih 28,5 biliona republikanci su iskoristili u dnevnopolitičke svrhe. Očigledno je da ne bi dopustili da SAD uđe u “default”, ali su i jasno istakli da ne vide zbog čega bi demokratama i Bajdenu olakšavali posao. Mala je uteha što demokrate ni jednom nisu odbili povećanje za mandata Donalda Trampa (Donald Trump).

O troškovima savezne države pisao je Washington Post, koji je napravio nedeljnu projekciju obaveza ako 18. oktobra nastupi tzv. default. Za plate zaposlenih savezne administracije potrebno je 1,7 milijardi dolara, za radnike u zdravstvu 1,5, za socijalno i povraćaj poreza 20 milijardi, za troškove javno dostupnog zdravstva pet milijardi.

I to samo u prvoj nedelji. A slede kamate, te drugi troškovi sa jasnim rokom naplate. Milijarde i milijarde. Svojim prihodima država može da namiri oko 60 odsto troškova u prvoj nedelji eventualnog “defaulta”. Posledice takvog događaja imale bi uticaj na generacije Amerikanaca, smatraju analitičari u agenciji Moody’s.

“Amerikanci bi ‘default’ plaćali generacijama jer bi globalni ulagači s pravom verovali da su finansije savezne vlade politizovane te da će možda doći vreme kada njihova dugovanja neće biti isplaćena na vreme“, navode u agenciji.

Logičan sled događaja bio bi da agencije smanje američki kreditni rejting, da kamate naglo porastu, a padne vrednost dolara. I takva situacija ne bi stvorila samo ekonomski nego i sigurnosni problem jer SAD više ne bi mogle uvoditi ekonomske sankcije.

„Default bi u opasnost doveo međunarodni ugled SAD kao pouzdanog i verodostojnog privrednog i odbrambenog partnera“, rekao je Lojd Ostin (Lloyd Austin), američki ministar obrane.

U tom smislu je srećna okolnost što niko u svetu kao da se ne brine previše zbog takve situacije. Kina i sama ima problema s dugom zbog situacije s kompanijom za nekretnine Evergrande, a Japan je u procesu formiranja nove vlade.