Aplikacija koja čita i analizira „politike privatnosti“ pruža brzi uvid u glavne odrednice

Nedavno objavljeno istraživanje o digitalnoj bezbednosti – „Bezbednost korisnika interneta u Srbiji“, koje je uradio Registar nacionalnog internet domena Republike Srbije (RNIDS), pokazalo je da čak 39 procenata anketiranih svojim računarima pristupa direktno i nema podešenu lozinku ili bilo koju drugu vrstu identifikacije. Oko 11 odsto anketiranih ne koristi antivirusni softver, a gotovo 20 procenata ispitanika priznalo je da se bar jednom „upecalo“ na „fišing“ poruku, dok njih 14 odsto tvrdi da im je u nekom trenutku hakovan nalog na nekoj od društvenih mreža.

Među svim ovim neslavnim pokazateljima ima primera korisnika interneta koji, registrujući svoj nalog na nekoj internet platformi, kliknu dugme „slažem se“ sa politikom privatnosti bez čitanja ovog dokumenta. Ko je kriv za takvu praksu – kompanije koje ih izrađuju na velikom broju strana sa prilično malim fontom ili korisnici interneta? Kako javnosti objasniti značaj upoznavanja sa ovim uslovima?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Jelena Šojić ispred startapa koji upravlja Pro Se uslugom za online analitiku politike privatnosti, jedna američka kompanija je, testirajući svoje korisnike, dodala obaveštenje u okviru svoje politike privatnosti o tome da nudi nagradu od 1.000 dolara bilo kome ko pročita uslove, pa ih kontaktira. Posle gotovo šest meseci i preko 3.000 novih korisnika primili su prvi poziv. Sve ovo, prema njenim rečima, ilustruje navike i opreznost korisnika interneta.

„Istraživanja su pokazala da preko 96 odsto svih korisnika interneta nikad nije pročitalo nijednu politiku privatnosti. S druge strane, nakon najave o izmenama u politici privatnosti prošle godine WhatsApp je izgubio više od 90 miliona korisnika za manje od tri meseca“, kaže naša sagovornica, dodajući da ovo pitanje ipak počinje da dobija na značaju.

Nije potpuno tačno, kaže ona, da su korisnici potpuno lenji jer se radi i o tekstovima koji imaju više od 2.500 reči i napisani su kompleksnim pravnim jezikom. Podseća i na eksperiment koji je sproveo New York Times u kojem je pročitano 150 politika privatnosti najpoznatijih aplikacija na internetu.

„Čitajući ih, sumirali su svoje iskustvo kao – nerazumljivu katastrofu“, kaže ona.

Da bi korisnik razumeo današnje politike privatnosti ispostavilo se da mu je neophodna minimum diploma pravnog fakulteta. Upravo iz tih razloga, kaže Jelena Šojić, korisnici ih retko čitaju, a i da ih pročitaju najverovatnije neće razumeti sve detalje o tome kako se skupljaju i koriste njihovi podaci.

U pokušaju da reše ovaj problem njen startap je napravio aplikaciju Pro Se koja automatski čita i analizira politike privatnosti i na jednostavan način daje uvid korisniku u glavne odrednice.

„Pro Se daje korisnicima odgovore na pitanja ko sakuplja njihove podatke, koji podaci se sakupljaju, u koju svrhu, koliko dugo se čuvaju, da li korisnici imaju pravo da pristupe svojim podacima, da ih menjaju i brišu, koje sigurnosne mere su primenjene za njihovo čuvanje i još mnogo toga, i to bez potrebe da čitaju sam dokument. Naši korisnici mogu kreirati svoj profil privatnosti i koristeći Pro Se aplikaciju uvek će znati ukoliko određena politika privatnosti nije u skladu sa njihovim profilom privatnosti“, kaže Šojić.

Ona dodaje da su, prilikom razvoja aplikacije, angažovali stručnjake iz domena zaštite privatnosti i korisničkog iskustva (UX).

Pro Se se, prema njenim rečima, bazira na metodama veštačke inteligencije, tačnije na takozvanim natural language processing modelima koji su sposobni da iz teksta izvuku informacije na sličan način kao i ljudi kada čitaju dati tekst.

„Koristeći ove tehnologije naša aplikacija analizira i klasifikuje tekst politike privatnosti i izvlači samo informacije koje su od značaja za krajnjeg korisnika“, kaže ona.

Na pitanje koliko je ova aplikacija pouzdana, Šojić kaže da je tačnost analize između 80 i 95 odsto. Svakako znatno više nego da „čekirate“ opciju „slažem se“ bez ikakvog uvida u dokument.