Banke i investitori traže spas u zlatu, a njegove rezerve su sve manje

U ovom trenutku cena zlata iznosi 1.780,7 američkih dolara po unci i u porastu je 0,3 odsto u odnosu na proteklu nedelju. No, tokom prošle godine cena zlata prestigla je istorijsku, rekordnu i psihološku granicu od 2.000 dolara po unci, što je tada barem nakratko povećalo profitabilnost velikih rudarskih kompanija, načetih pandemijskom krizom.

Žuti metal je omiljena aktiva investitora i banaka, jer joj po pravilu uvek raste vrednost tokom loših vremena, zbog čega predstavlja „sigurno utočište“, za razliku od nekih drugih oblika imovine, daleko volatilnijih, kao što su kompanijske akcije, a pogotovu kriptovalute.

Nije čudo, zato, što centralne banke uvećavaju količinu svojih rezervi u zlatu, pa tako i Narodna banka Srbije, koja po poslednjem izveštaju drži 12,6 svojih ukupnih rezervi u zlatnim polugama, odnosno poseduje 36,7 tona zlata, ali teži da taj iznos poveća na 50 tona u narednom periodu, kako bi se po udelu svojih zlatnih rezervi približila najrazvijenijim zemljama (prosek je 19,6 procenta učešća zlata u ukupnim rezervama zemalja koje pripadaju G7).   

Kinezi prednjače po proizvodnji i po tražnji

Kratkotrajno zatvaranje rudnika zbog pandemije na kraju je umanjilo globalnu proizvodnju zlata u 2020. godini, u odnosu na godinu dana ranije, što je takođe uticalo u određenoj meri na ponudu i potražnju ovog plemenitog metala.

Među najvećim svetskim proizvođačima izdvajaju se tri zemlje – Kina, Australija i Rusija – koje su zajedno činile 31 odsto ukupne globalne proizvodnje u 2020. godini.

Kina je na vrhu liste delimično zato što je prva nastavila aktivnosti vađenja zlata nakon zastoja izazvanih pandemijom. Pored toga, kineska rastuća visoka srednja klasa je zaslužna za 30 procenata globalne potražnje za zlatnim nakitom 2020. godine, nudeći rudarima dodatni podsticaj za proizvodnju, piše Visual Capitalist.

Nasuprot rudarima sa trenutno najvećeg svetskog tržišta, u Sjedinjenim Američkim Državama je u 2020. godini proizvedeno 190 tona zlata, od kojih je većina došla iz rudnika u Nevadi. Barrick Gold, najveća svetska kompanija za iskopavanje zlata, proizvela je otprilike 85 tona ili 45 odsto svog američkog zlata u 2020. godini.

Sveukupno, tokom prošle godine je eksploatisano 3.241 tona zlata širom sveta, što je pad od tri odsto u odnosu na 2019. godinu. To takođe pokazuje da se industrija veoma brzo oporavila posle prvih šest meseci godine u kojoj je izbila pandemija, svakako delom vođena i jačom tražnjom investitora koji se uvek okreću zlatu u kriznim vremenima.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), u ovom trenutku se ukupne „nadzemne“ zalihe zlata u opticaju procenjuju na oko 201.296 tona, raspoređenih kroz nakit, bankarske rezerve i investiciono zlato.

Koliko zlata preostaje u zemlji?

Deo svoje vrednosti, žuti plemeniti metal svakako duguje oskudici, zbog čega njemu nikada zaista ne može značajno da padne cena. Poslednja procena podzemnih rezervi zlata na kraju 2020. godine iznosila je oko 50.000 tona, pokazuje statistika Svetskog saveta za zlato, na osnovu do danas poznatih i sondiranih nalazišta. Od toga, Australija i Rusija zajedno drže oko 35 odsto ili 17.500 tona.

Prema sadašnjim stopama proizvodnje, ove zlatne rezerve trajaće manje od 16 godina.

No, tokom prošle godine takođe je uloženo oko 2,9 milijardi dolara u projekte istraživanja novih nalazišta, što bi vremenom moglo da urodi plodom i dovede do uvećanja globalnih rezervi.