BDP u Kini beleži rast od 4,9 odsto

Rast BDP-a od 4,9 odsto ukazuje na to da se industrijski sektor Kine, koji je ogroman, našao u nevolji. Ipak, izgleda da izvoz i uslužne delatnosti stoje na čvrstim nogama.

Čeličane se suočavaju sa nestancima struje. Nestašica kompjuterskih čipova usporava proizvodnju. Kompanije koje se bave nekretninama kupuju manje građevinskog materijala. Poplave su uticale na poslovanje brojnih kompanija u severnom delu centralne Kine.

Sve ovo je uzelo danak kineskoj ekonomiji, koja je osnovni pokretač globalnog rasta, piše The New York Times.

Iz Nacionalnog biroa za statistiku u ponedeljak su objavili da kineska ekonomija beleži rast od 4,9 odsto u trećem kvartalu u odnosu na isti period prošle godine. Rast je znatno slabiji u odnosu na drugi kvartal, kada je bio 7,9 odsto.

U industrijskom sektoru, koji je glavni činilac ekonomskog rasta Kine, zabeleženo je opadanje proizvodnje, posebno u septembru, kada se javio najveći pad još od ranih dana pandemije.

Kako trenutno izgleda, u kineskoj ekonomiji postoje samo dve svetle tačke. Izvoz je ostao jak, a porodice, posebno one dobrostojeće, u septembru su nastavile da troše novac u restoranima i drugim uslužnim objektima, jer je Kina uspela da iskontroliše manje talase infekcije korona virusa.

Poslovanje u maloprodaji je poraslo za 4,4 odsto u odnosu na septembar prošle godine.

Kineski zvaničnici su izrazili zabrinutost situacijom, ali se još uvek uzdržavaju od odobravanja nekog većeg ekonomskog podsticaja.

Prema rečima portparola Nacionalnog biroa za statistiku Fua Linghuija, nesigurnost u međunarodnom okruženju raste, a nacionalni oporavak je još nestabilan i neravnomeran.

Kineska vlada se u svojim naporima suočava sa velikim ekonomskim izazovima. U proteklih nekoliko meseci, ona je objavila niz mera usmerenih ka nejednakim prihodima i ograničenjima preduzeća, sa ciljem da sačuva zdravu ekonomiju.

Ipak, te mere, uključujući i kažnjavanje tehnoloških kompanija i obeshrabrivanje špekulacija u vezi sa nekretninama, takođe su opteretile rast u ovom kvartalu.

Vlada Kine je postavila granice i kada je u pitanju upotreba energije, što je njihov odgovor na bojazni u vezi sa klimatskim promenama. Nestašica energije sada ima negativan efekat na industriju, te je država je primorana da troši više uglja.

Prema rečima vlasnika piljarnice u starom industrijskom predgrađu u Donguanu Janga Kuingđuna, ekonomija je usporena. Restrikcije struje su naterale fabrike obuće u njegovom komšiluku da smanje proizvodnju i ukinu isplate za prekovremeni rad.