Kina se okreće Americi, Evropa hitno zaseda, Rusija nudi gas

U Kini je došlo do novog produbljivanja energetske krize, a cene uglja dosegle su rekordni nivo usled hladnog vremena, a pratile su ih i cene gasa, što je primoralo velike energetske kompanije da traže dugoročne ugovore sa američkim dobavljačima.

U fokusu vladinih programa širom Azije i Evrope je energetska vrednost derivata, zbog toga što su nestašice uglja i porast cene gasa doveli do nestanka struje. Takođe, uočljiva je i nestašica čipova kojima se snabdevaju i poznati brendovi kao što je Apple.

Kako bi zaustavili rast cena, čelnici Evropske unije će iduće sedmice na samitu usvojiti hitne mere za države članice, uključujući ograničenje cena i subvencije.

Kina, koja je najveći svetski izvoznik vodi opsežne pregovore sa američkim izvoznicima tečnog prirodnog gasa, poput Sinopec Corpa i China National Offshore Oil Company. Ovi pregovori mogli bi da rezultiraju sa desetinama milijardi dolara koji bi označili porast uvoza i to u vreme kada su odnosi između dve zemlje još uvek napeti, nakon što se 2019. godine trgovina gasom nakratko zaustavila.

„Kao državna preduzeća, sve kompanije su pod pritiskom da zadrže sigurnost snabdevanja, a nedavni trend cena duboko je promenio sliku o dugoročnim zalihama“, rekao je trgovac iz Pekinga za Reuters.

Peking je takođe preduzeo niz mera za suzbijanje poskupljenja, uključujući povećanje domaće proizvodnje uglja, uveravajući potrošače da će zalihe energenata biti dovoljne za zimsku grejnu sezonu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je Evropi ove nedelje da bi Rusija, najveći snabdevač gasom u regionu, mogla da obezbedi više gasa ako bi to zatražili, ali neki evropski političari optužuju Moskvu da koristi krizu goriva kao polugu, što Rusija negira.

Cene nafte ponovo su porasle i zabeležile veći iznos od svojih najviših od 2014. godine, blizu 85 dolara po barelu za referentnu naftu Brent, jer globalna kriza gasa i uglja podstiče neke potrošače da pređu na rafinirane proizvode.