Beloruski avion nije stigao u Barselonu, a francuski u Moskvu

Prinudno prizemljenje aviona Ryanair u nedelju u Minsku pokrenulo je lančanu reakciju zbog koje se situacija na nebu nad Evropom sve više komplikuje. Evropske kompanije zaobilaze vazdušni prostor Belorusije, a beloruski avioni nisu više dobrodošli u nekoliko evropskih zemalja. Najzad, u ovu igru se uključila i Rusija.

Putnički avion kompanije AirFrance na liniji Pariz – Moskva, trebalo je u sredu da obavi rutinski let, ali nije ni poleteo, jer od Rusije nije dobio dozvolu za rutu koja zaobilazi Belorusiju, prenosi Advance, pozivajući se na Reuters. Avion je već bio ukrcan na pariskom aerodromu Šarl de Gol, kada su putnici obavešteni da je let otkazan.

Iako se ovaj potez Moskve može shvatiti kao podrška Minsku, istoga dana let iz Pariza za Sankt Peterburg, čija ruta je takođe bila mimo beloruskog vazdušnog prostora, nije imao problem sa dobijanjem dozvole od ruskih vlasti.

Istoga dana, avion beloruske aviokompanije Belavia, koji je poleteo iz Minska za Barselonu, nekoliko sati nakon otkazanog leta AirFrance, morao je da se vrati na početno odredište, jer nije dobio dozvolu za ulazak u francuski vazdušni prostor. Posada aviona primila je informaciju o otkazivanju gostoprimstva od kontrole letenja u Poljskoj.

Po direktivi lidera Evropske unije od ponedeljka aviokompanije su počele da zaobilaze vazdušni prostor Belorusije, zbog čega su suočene sa kašnjenjima i povećanom potrošnjom goriva. Avioni kompanija AirFrance, KLM, Lufthansa i British Airways od utorka lete iznad Letonije, umesto tradicionalnom rutom iznad Belorusije.

Podsetimo, beloruska kontrola leta zatražila je u nedelju od aviona kompanije Ryanair na liniji Atina – Viljnus da hitno prekine let i da se prizemlji u Minsku zbog navodne opasnosti od bombe. Kada je avion sleteo, hitno je evakuisan, a policija je zadržala beloruskog opozicionog aktivistu i blogera Romana Protaševiča, nakon čega je let nastavljen. Bombe nije bilo.

Američki i evropski zvaničnici oštro su osudili ovaj događaj, tražeći da Protaševič bude odmah oslobođen. Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), šefica Evropske komisije, rekla je da će „nečuveno i nezakonito ponašanje imati posledice“, a američki državni sekretar Antoni Blinken osudio je „šokantan čin“. Poljski premijer Mateuš Moravjecki (Mateusz Morawiecki) nazvao je to „neviđenim aktom državnog terorizma“.