Bez nestašica struje i gasa u zemljama Evropske unije

Zbog drastičnog poskupljenja energenata Evropska unija usvojila je krizni plan za zemlje članice kako bi ublažila udar na stanovništvo i privredu.

„Radi se o jednokratnim vanrednim merama koje bi trebale poslužiti tome da se što lakše prebrodi ova zima, za koju mnogi analitičari kažu da bi mogla biti teška. Sredstva su namenjena ranjivim grupama i siromašnim domaćinstvima, takvih je više od sedam odsto u EU. U ovom trenutku 31 milion domaćinstava u EU ne može ili može vrlo teško da plati račune za gas i struju. U predlogu je zapravo to neka vrsta podsetnika državama da bi računi mogli biti puno niži, ako bi države smanjile ili ukinule poreze ili ako bi smanjile cene transporta energenata. Predlažu se propisi da se niko ne sme isključiti iz energetskih mreža, predlaže se prolongiranje plaćanja računa, izdavanje novčanih vaučera za pomoć građanima za plaćanje energetskih računa. Države za to mogu koristiti prihode koje su ostvarile prodajom emisije CO2. EU je od prodaje samo u ovoj godini zaradila 10,8 milijardi evra“, ističe dopisnica HRT iz Brisela Jasna Paro.

Što se tiče zajedničke nabavke gasa, o tome će se tek razgovarati krajem meseca ali teško će se doći do dogovora jer države već imaju na snazi postojeće višegodišnje ugovore.

„Ne treba zaboraviti da je cilj EU da u Evropi do 2050. godine ne bude ni gasa ni fosilnih goriva i to znaju i dobavljači i proizvođači koji vide da je sada prilika da se zaradi dok je Evropa ranjiva“, dodaje Paro.

Ova energetska kriza dolazi u mnogo oblika – od mogućih nestašica, pa sve do dizanja cena energenata u nebo. Izlazak iz pandemije pokazuje svoje dobre, ali i loše strane medalje.

„Od trenutka kada se svet počeo oporavljati od pandemije, pojavila se globalna glad za energentima i njihovo poskupljenje. Vidljivo je to i u Evropi i zato nudimo odgovore na moguće probleme. Kao prvo, naš je prioritet zaštita svih korisnika, pogotovo onih najosetljivijih. Kao drugo, mi moramo svoj energetski sistem bolje prilagoditi kako bi bio otporan na sve buduće probleme“, ističe evropska komesarka za energiju Kadri Simson.

Evropa je veliki potrošač, ali gotovo nikakav proizvođač energenata, barem onih fosilnih. A od njih itekako zavisi, stiže zima, gas je osnovni energent, a ponajviše dolazi iz Rusije, kojoj Brisel i dalje uvodi nove sankcije. A Moskva je svesna svoje snage – one energetske.

„Kada je reč o gasnom tržištu, pogotovo u Evropi, ono je i dalje nestabilno i potpuno zavisi od proizvođača. Oni stvaraju pravila igre“, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin.

A upravo takve igre Unija želi izbeći u budućnosti. Jer one dovode do rasta cena i manipulacije s isporukama.

„Evropska unija ima nultu toleranciju na bilo kakve tržišne manipulacije ili špekulacije. Imamo tela koja će odmah istražiti i kazniti bilo kakve pokušaje uticaja na neopravdano povećanje cena energenata“, ističe Simson.

Komesarka isto tako najavljuje evropsku odlučnost da se gas ubuduće nabavlja na drugim tržištima. Čini se da razgovori s Norveškom, šestim proizvođačem gasa na svetu, idu u pravom smeru. I o ceni i o količini koja je potrebna.

Ali i tu postoji problem, EU u ovom trenutku ima skladišne kapacitete za jedva 20 odsto svoje godišnje potrošnje gasa. U takvim uslovima teško je pregovarati o ceni jer ona oscilira tokom zime.

„Ono što je najbitnije, ne očekuje se nestašica gasa odnosno struje ove zime“, tvrdi evropska poverenica za energiju.