Cene hrane na najvišem nivou u poslednjoj deceniji

Kineska energetska kriza ostavlja posledice u čitavom svetu

SvetVesti

8.10.2021 08:59 Autor: Redakcija Biznis.rs

Kineska energetska kriza ostavlja posledice u čitavom svetu Kineska energetska kriza ostavlja posledice u čitavom svetu
Udar kineske energetske krize počinje da se oseća širom sveta, nanoseći štetu svima, od giganta auto-industrije, kao što je Toyota Motor Corp. pa do... Kineska energetska kriza ostavlja posledice u čitavom svetu

Udar kineske energetske krize počinje da se oseća širom sveta, nanoseći štetu svima, od giganta auto-industrije, kao što je Toyota Motor Corp. pa do australijskih uzgajivača ovaca i proizvođača kartonskih kutija.

Izuzetna nestašica električne energije uzrokovana naglim skokom cena uglja u najvećem svetskom izvozniku trebalo bi da naškodi ekonomskom rastu Kine, a najveći udar na lance snabdevanja mogao bi ugroziti globalnu ekonomiju koja se bori da izađe iz pandemije.

Vreme ne može biti gore, jer se pomorska industrija već suočava sa zagušenim linijama snabdevanja koje odlažu isporuku odeće i igračaka za praznike na kraju godine. Dolazi trenutak i kada Kina započinje sezonu žetve, što izaziva zabrinutost zbog naglo povećanih računa za namirnice.

„Ako se nestašice električne energije i smanjenje proizvodnje nastave, mogli bi postati još jedan faktor koji uzrokuje globalne probleme na strani ponude, posebno ako počnu uticati na proizvodnju izvoznih proizvoda“, rekao je Luj Kuis (Louis Kuijs), viši ekonomista za azijska tržišta na Oxford Economics, prenosi Bloomberg.

Sporiji rast

Ekonomisti su već upozorili na sporiji rast u Kini. Citigroup sa svojim indeksom ranjivosti procenjuje da su izvoznici inputa u kineski proizvodni sektor, kao i roba, posebno izloženi riziku slabljenja kineske ekonomije. Komšijske zemlje, poput Tajvana i Južne Koreje su osetljive, kao i izvoznici metala poput Australije i Čilea, a ključni trgovinski partneri, poput Nemačke, takođe su pomalo izloženi.

Što se tiče globalnih potrošača, pitanje je hoće li proizvođači i trgovci na malo apsorbovati veće troškove ili će ih preneti u druge sfere.

„Ovo izgleda kao još jedan stagflatorni šok za proizvodnju, ne samo za Kinu, već i za svet“, rekao je Krejg Botam (Craig Botham), glavni ekonomista za Kinu u Pantheon Macroeconomics. „Dosadašnja povećanja cena prilično su široka i posledica su duboke umešanosti Kine u globalne lance snabdevanja.“

Zvanični Peking je naredio rudnicima uglja da povećaju proizvodnju a ujedno „pretražuje svet“ radi snabdevanja energijom, pokušavajući da stabilizuje situaciju. Uticaj na globalnu ekonomiju zavisiće od toga koliko brzo ti napori urode plodom. Mnoge kineske fabrike smanjile su proizvodnju za ovonedeljni praznik „Zlatne nedelje“, a ekonomisti pomno prate da li će se nestašica električne energije vratiti kako se ona ponovo bude povećavala.

Zbog snažnog odgovora kineske vlade „najgori deo ove energetske krize – ali ne i cela kriza – mogao bi uskoro da se završi“, rekli su ekonomisti Societe Generale SA u svom izveštaju. Ipak, ograničenja u potrošnji energije u energetski najintenzivnijim industrijama, poput čelika, aluminijuma i cementa, trajaće mesecima, a Kina će nastaviti da agresivno cilja na uvoz prirodnog gasa, dodajući pritom globalne pritiske na cene, rekli su.

Domino efekat po industrijskim sektorima

Neke industrije su već pod pritiskom, a šteta koju vide mogla bi se naneti drugim sektorima.

Proizvodnja kartonskih kutija i materijala za pakovanje već je bila otežana velikom potražnjom tokom pandemije. Sada su privremena gašenja u Kini još više pogodila proizvodnju, što je dovelo do mogućeg smanjenja ponude od 10 odsto do 15 odsto u septembru i oktobru, prema Rabobank. To će dodati dodatne komplikacije preduzećima koja već pate od globalne nestašice papira.

Inflacija hrane se zagreva, a energetska kriza može pogoršati situaciju. Lanac snabdevanja hranom je takođe u opasnosti jer energetska kriza čini sezonu žetve izazovnijom za najvećeg svetskog poljoprivrednog proizvođača. Globalne cene hrane već su skočile na najviši nivo u deceniji, a raste zabrinutost da će se situacija pogoršati jer se Kina bori da se nosi sa usevima od kukuruza, preko soje, do kikirikija i pamuka.

Tehnološki svet takođe bi mogao da doživi dramatičan udarac, s obzirom na to da je Kina najveća svetska baza za proizvodnju elektronskih uređaja, od iPhona do gejming konzola i veliki centar za pakovanje poluprovodnika koji se koriste u automobilima i aparatima.

Ako se energetski kriza pogorša, to bi moglo pogoditi proizvodnju uoči ključne praznične sezone kupovine na kraju godine. Industrijski giganti, uključujući Dell Technologies Inc. i Sony Group Corp. teško mogu da priušte još jedan šok u snabdevanju nakon što su nemiri izazvani pandemijom podstakli globalni nedostatak čipova koji će se proširiti i do 2022. godine i dalje.

Svako dalje pogoršanje tržišta poluprovodnika takođe bi dodalo glavobolje proizvođačima automobila, koji su već videli da se proizvodnja sužava zbog nedostatka čipova.