Biti somelijer ne podrazumeva samo vrhunskog poznavaoca vinske kulture

Posao somelijera ne podrazumeva samo vrhunskog poznavaoca vinske kulture koji gostu daje preporuku i poslužuje određeno vino uz određenu hranu. Somelijer je osoba koja je pre svega dobro obučena i stručna za rad sa vinima, a jedan od osnovnih zadataka je da osmisli vinsku kartu, čuva i neguje vino.

Takođe, osoba na ovoj poziciji vodi računa o samoj nabavci vina, njihovim zalihama, cenovnoj politici, upravljanju troškovima, predviđanju potrošnje i novim trendovima u oblasti vina i gastronomije, kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja somelijera Srbije (SERSA) Dejan Živkovski.

“Bliska saradnja sa šefom kuhinje – glavnim kuvarom i barmenom stvara osnovu za kvalitetno uparivanje hrane i vina, i preporuku gostu. Somelijer u današnjem ugostiteljstvu podrazumeva odgovornu osobu sa odličnim veštinama i celokupnim znanjem o svim pićima kao što su voda, sok, čaj, kafa, pivo, likeri, jaka alkoholna pića, kokteli, ali i o hrani i cigaretama. Kvalitetan somelijer prednjači u odličnom odnosu sa gostima i saradnicima, kao i u izgradnji dobrih međuljudskih odnosa među zaposlenima. Povezan je i sa marketingom, što znači da izlazi iz uobičajenog, opšteprihvaćenog okvira, koji podrazumeva da samo poslužuje vino”, ističe naš sagovornik.

U Beogradu ima dosta restorana, hotela i barova koji imaju somelijere, a posla, osim u ugostiteljstvu, ima i u trgovinama, pre svega u hipermarketima, wine šopovima i vinarijama.

Na pitanje kako se kreću zarade somelijera i da li se u Srbiji može pristojno živeti od ovog posla, predsednik udruženja kaže da se plate kreću od 60.000 do 150.000 dinara, u zavisnosti od mesta, ali i od učinka somelijera, i da se svakako od ovog posla može pristojno živeti i zaraditi.

“Vinska scena Srbije se u ovom trenutku odigrava u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada, i u nešto manjoj meri u Kragujevcu, Nišu i velikim turističkim centrima poput Zlatibora, Kopaonika i Vrnjačke Banje. Osvrnuo bih se na vreme od pre 15-20 godina kada je to bio samo Beograd, i to veoma stidljivo. Napravili smo puno dobrih, kvalitetnih koraka, a istim putem se kreću i manja mesta danas”, kaže Živkovski.

Predsednik udruženja somelijera smatra da će naša zemlja imati značajan pomak u vinskoj kulturi za nekih desetak godina, kada će moći da se razgovara o somelijerskoj sceni i u drugim gradovima.

Kada je reč o kvalitetu srpskih vina, prema njegovom mišljenju kvalitet vina u našoj zemlji raste, a u prilog tome govore i silne medalje i priznanja na međunardnim takmičenjima i ocenjivanjima vina gde se ime Srbije sve češće izgovara i odakle se naši vinari vraćaju okićeni i zlatnim priznanjima.

“Da, naša vina vina imaju mesto u kartama vina širom sveta jer neke od sorti vinove loze koje gajimo nema nigde, samim tim postajemo zanimljivi i na neki nači egzotični za svetsko tržište”, zaključuje naš sagovornik.