Bliži se kraj industrije fosilnih goriva

Prodaja novih automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje morala bi da se završi do 2035. godine, a svi budući projekti istraživanja i eksploatacije fosilnih goriva moraju odmah biti obustavljeni, kako bi svet do 2050. godine postigao nultu emisiju ugljenika i da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusovih, saopštila je u utorak Međunarodna energetska agencija (IEA).

U posebnom izveštaju IEA osmišljenom za pripremu i informisanje učesnika klimatskog samita UN COP26 u Glazgovu, koji je zakazan za novembar, prognoziran je „nagli pad potražnje za fosilnim gorivima“ u naredne tri decenije, kao i krajnji rok do 2040. godine da globalni energetski sektor postigne neutralnost od ugljen-dioksida, prenosi France 24.

IEA je pozvala na brzo i veliko povećanje investicija i kapaciteta u obnovljivu energiju, što bi donelo koristi u razvoju, bogatstvu i zdravlju ljudi. Izvršni direktor IEA Fatih Birol naveo je da je mapa puta koja je predstavljena u izveštaju pokazala da je put ka nultoj emisiji ugljen-dioksida do 2050. godine „uzak, ali i dalje ostvariv“ cilj.

„Obim i brzina napora koje zahteva ovaj kritični i impresivni cilj, koji je naša najbolja šansa za borbu protiv klimatskih promena i ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusovih, čine možda najveći izazov sa kojim se čovečanstvo ikada suočilo“, rekao je Birol. On je naveo da je neophodan „istorijski porast investicija“, što bi prema njegovim rečima omogućilo rast globalnog BDP za 0,4 odsto godišnje, prenosi FT.

Izveštaj sadrži precizne smernice za ostvarenje ugljenične neutralnosti do sredine veka, uključujući napomenu da „nikakva nova naftna i gasna polja koja nisu odobrena za razvoj“ ne treba da budu pokrenuta mimo projekata koji su već utvrđeni 2021. godine.

Energetska efikasnost trebalo bi tokom tekuće decenije da se poboljšava za četiri odsto godišnje, što je oko tri puta brže od trenutnog tempa. Sa dodatnim doprinosima energije sunca i vetra, po 630, odnosno 390 gigavata godišnje do 2030. godine, globalni BDP mogao bi da se ojača za četiri procenta više do 2050. godine u poređenju sa sadašnjim trendom. U 2020. godini svet je dodao 142 gigavata solarne energije (14 odsto) i 114 gigavata energije vetra (82 odsto).

Do 2050. godine, prema istom izveštaju, zbog obnovljivih izvora energije i veće efikasnosti globalna potražnja za energijom trebalo bi da bude smanjena za oko osam odsto u poređenju sa 2021. godinom, iako bi dve milijarde ljudi više dobilo pristup električnoj energiji. Fosilna goriva trebalo bi da čine oko petine snabdevanja energijom do 2050. godine, u poređenju sa trenutne skoro četiri petine.

Neki analitičari energetskog tržišta, poput Dejva Džonsa (Dave Jones) iz tink-tenka Ember, ocenjuju da izveštaj predstavlja „potpuni zaokret IEA od pre pet godina“. Prema njegovim rečima, „ovo je nož u industriju fosilnih goriva“ i da to niko nije očekivao od IEA. On je naveo da je IEA bila veoma „profosilna“, pa je ovaj izveštaj „neverovatan“.

U njemu je detaljno analizirana ponuda i potražnja za energijom, a prognoze pokazuju da će se potražnja za ugljem smanjiti za 90 odsto do 2050. godine, kao i da bi sve neefikasne elektrane na ugalj trebalo da budu zatvorene do 2030. godine. To će, prema Džonsovom mišljenju, zahtevati ogromne ambicije za mnoge zemlje, a posebno za Kinu.

Potražnja za naftom trebalo bi da bude smanjena za 75 procenata u odnosu na trenutni nivo, a prema oceni analitičara Embera, Indiji i Južnoj Africi biće neophodna međunarodna pomoć da bi ispunile taj cilj. Većina načina za smanjenje globalne emisije ugljen-dioksida do 2030. doći će, prema IEA, iz poznatih tehnologija, ali će polovina smanjenja do 2050. godine stići iz novih tehnologija. Stručnjaci ističu da bi svaka uloga budućih tehnologija trebalo da bude da zamenjuje fosilna goriva, a ne da opravdava njihovu ulogu