Bor prvi grad u Srbiji sa softverom za bezbednost saobraćaja i kretanje osoba sa invaliditetom

Društvo za informatiku Srbije dodelilo je Plaketu Strukovnom udruženju za saobraćajno i urbanističko planiranje Strukovne staze iz Bora za inovativan startap doprinos u izradi prvog geografskog informacionog softvera (GIS) za urbanu mobilnost na teritoriji Jugoistočne Evrope, kao i za mobilnu aplikaciju za osobe sa invaliditetom.

Priznati GIS Mobility Bor i aplikacija Pristupačnost Bor imaju za cilj da olakšaju saobraćaj za njegove najranjivije učesnike, kao i da rizike od nezgoda svedu na minimum, ali i da pomognu osobama sa invaliditetom time što će detektovati glavne prepreke na koje oni mogu naići, i alarmirati nadležne komunalne službe da ih saniraju. 

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže osnivač ovih aplikacija i saobraćajni inženjer Igor Velić, ideja za njihovo pokretanje proizilazi iz želje da se jedan savremeni grad učini održivim što podrazumeva da njegovim stanovnicima zadovoljenje svih potreba bude dostupno. Jedan od načina da se to sprovede u praksi jesu geografsko-informacioni sistemi.

„Ukratko, oni predstavljaju sve što se tiče prostora, odnosno standard u Evropskoj uniji (EU) za strateško upravljanje bezbednošću saobraćaja i usklađeni su sa svim direktivama EU koje se tiču ove oblasti. Takođe, imaju dejstvo obaveze, a ne samo preporuke. To znači da države imaju obavezu da ga koriste na svojoj teritoriji i olakšaju lokalnim samoupravama rešavanje eventualnih infrastrukturnih problema“, kaže Velić.

Kada je reč o primeni ovih aplikacija u praksi, direktni korisnici Pristupačnosti Bor su osobe sa invaliditetom, a cilj je da se mapiraju svi problemi u saobraćajnoj i urbanističkoj infrastrukturi koji onemogućavaju normalno i slobodno kretanje osoba sa invaliditetom. Pored toga, na njoj postoji i ocena svake javne ustanove kada je reč o njenoj pristupačnosti.

S druge strane, ova aplikacija ima i takozvanu crowdsoursing funkciju koja podrazumeva da građani mogu da uzmu učešće time što će sami prijaviti probleme.

„Možete da snimite video, fotografiju i da to u realnom vremenu bude prikazano putem aplikacije. Samim tim, upozoravate prolaznike, ali i nadležne da određen problem saniraju. Pored toga, građani mogu i da daju svoje komentare, opise stanja ili predloge za eventualne promene na terenu i njegovo prevazilaženje“, objašnjava on.

Aplikacija Mobility Bor je, prema rečima našeg sagovornika, malo kompleksnija i, pored osoba sa invaliditetom, odnosi se i na pešake i bicikliste. Jedan od njenih ciljeva je da ponudi predlog sigurne rute za decu na putu od kuće do škole, kako bi izbegli subjektivno i objektivno opasne lokacije u gradu. 

„Samim tim, sada je na redu lokalna samouprava koja treba da uredi i adekvatno obeleži pomenute rute“, naglašava Velić.

Ova aplikacija je dala i predlog modela staza urbane mobilnosti u kojem su označene ulice koje treba da budu Zona 30, Zona usporenog saobraćaja. Takođe, navedeno je i gde treba da budu projektovane biciklističke staze, kao i staze za pešake u okviru četiri naselja koja nemaju trotoare, parking za bicikle.

Pored toga, ovde je ponuđena i prostorna raspodela saobraćajnih nezgoda koja će omogućiti da građani Bora vide gde su se u poslednjih pet godina dešavale saobraćajne nezgode i koje su lokacije rizične. Aplikacija, uz to, daje i preporuke kako da Bor izradi dokument Plan održive urbane mobilnosti i šta bi on, na osnovu analize, trebalo da sadrži. 

Obe aplikacije za nešto više od mesec dana postojanja broje preko 60 korisnika koji su već učestvovali u ovom procesu na taj način što su izneli svoje predloge o određenim problemima. Finansijer programa Pristupačnost Bor je fondacija Trag, a Mobility Bor je nastao pod zajedničkim pokroviteljstvom Beogradske otvorene škole (BOŠ) i USAID-a.

Kako je naš sagovornik rekao, inicijativa je ujedno i posledica činjenice da domaći fakulteti ne spremaju buduće stručnjake za ovu oblast, već se izučavaju samo osnovne stvari, a kao još jedan od problema naveo je to da se u ovu oblast ne ulaže dovoljno novca. 

„U Srbiji se, nažalost, u ovakve projekte ne ulaže novac, niti ima dovoljno sturčnjaka koji se bave time na profesionalnom nivou, niti naši fakulteti spremaju buduće stručnjake za ovu oblast, već se izučavaju samo osnove, a ne detaljnije stvari“, kaže Velić.

Takođe, u planu je i pravljenje aplikacije koje će služiti samo biciklistima, ali i još jedne koja će predstavljati svojevrsni katastar zagađenja Bora, koji će uključivati i mehanizme pomoću kojih će se raditi na održavanju što zdravije životne sredine, a glavni uslov za to je pronalazak sponzora.

Inače, realizovani projekti su nastali u skladu sa ciljevima Dekade bezbednosti saobraćaja od 2021. godine do 2031. godine koju su usaglasile Ujedinjene nacije, kao i sa programom “Održivi gradovi i zajednice” koji ima za cilj stvaranje pristupačnih gradova sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastukturom, kao i velikim brojem zelenih površina.