Borba protiv klimatskih promena košta pet biliona dolara godišnje

Da bi se finansirale mere za borbu protiv klimatskih promena potrebno je snažno povećati finansijska sredstva na čak 5.000 milijardi američkih dolara godišnje na globalnom nivou do 2030. godine.

U studiji Fondacije Thomson Reuters se upozorava da je prelazak ekonomija širom sveta na karbonski neutralne tehnologije prespor da bi se ispunili međunarodno usvojeni ciljevi o ograničenju rasta temperature vazduha na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.

Tempo napretka smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte koji je potreban da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa i izbegle najgore posledice, kaska u svim sektorima, počev od transporta, preko poljoprivrede do energetike, pokazuje objedinjena studija pet najvećih „zelenih“ organizacija.

Nijedan od 40 ocenjivanih indikatora ne ispunjava ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine da se globalno zagrevanje spusti na nivo „znatno ispod“ 2,0 stepena Celzijusa.

Od ukupnog broja indikatora, procenjeno je da čak 25 „znatno ili  delimično odstupa“, uključujući predviđeno smanjenje korišćenja tzv. prljavog uglja za proizvodnju energije i povećanje finansiranja klimatskih mera. Ipak, u studiji se ukazuje i na pojedine svetle tačke, kao što je pojačani razvoj solarnih i vetroelektana i rast broja električnih vozila na drumovima.

„Iako postoje ohrabrujući znaci napretka u nekoliko sektora, ukupni globalni napori za ublažavanje klimatskih promena su i dalje nažalost razočaravajući“, kaže Sofi Boem (Sophie Boehm) iz Instituta za svetske resurse, istraživačkog centra sa sedištem u SAD, koja je jedan od autora studije.

Prema njenim rečima, rezultati studije bi trebalo da pruže „jasnu sliku“ vladama na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija COP26, koji počinje u nedelju, o tome kakve napore treba da ulože za postizanje klimatskih ciljeva.

Ranije ove nedelje, Ujedinjene nacije su objavile dva izveštaja u kojima se upozorava da je svet „daleko skrenuo sa puta“ po pitanju ograničavanja rasta temperature, pri čemu će trenutni nivoi smanjenja emisija staklenih gasova koje su vlade objavile dovesti do prosečnog povećanja temperature za 2,7 stepeni Celzijusa već u ovom veku.

Ograničavanje rasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa neće sprečiti ekstremno pogoršanje vremenskih prilika ili rast nivoa mora, ali se smatra vitalnim za sprečavanje neželjenih uticaja na ljude i ekosisteme na planeti, uključujući široko rasprostranjenu glad i prisilno raseljavanje, zaključuje se u studiji.