Breme krize na leđima preduzetnika u regionu

Kriza koja je počela u pandemijskoj godini i dalje guši regionalne privrede i preduzetnike. Iako su  vlade država u regionu obezbedile pakete pomoći, mnogi smatraju da to nije dovoljno i da bi privredi i preduzetnicima trebalo omogućiti da krizu prebrode uz uslove koji će im pomoći samo da opstanu.

Srpski preduzetnici traže da se porezi i doprinosi ne odlažu već otpišu, da se smanje ili ukinu određene takse, kao i da budu nadoknađeni fiksni troškovi svim delatnostima koje su merama sprečene da rade delimično ili potpuno.

U Hrvatskoj je najviše pogođen sektor turizma, u kome je promet praktično prepolovljen.

„Prema podacima Ministarstva turizma i sporta, došlo je do ukupnog gubitka od 55 odsto na strani prihoda. Početkom novembra ugostiteljstvo je bilo na 40 odsto pada, a trenutno je na 50 odsto po podacima iz sistema fiskalizacije“, kažu za Biznis.rs iz Udruženja „Glas Poduzetnika“.

Broj nezaposlenih u Hrvatskoj je viši za 30 hiljada, dok još 50 hiljada radnika prima pomoć od države i ugrožena su im radna mesta.  Tu su uključeni sektori poput ugostiteljstva, turizma i svih uslužnih delatnosti. Takođe, prema podacima kojima raspolaže Udruženje još u avgustu je oko 7.000 firmi bilo ugroženo, dok je zbog uvođenja novog karantina taj broj još veći.

Prema podacima kompanije CompanyWall u Hrvatskoj je aktivno 316.377 kompanija, ukupan broj firmi  koje su u blokadi je 42.286. U stečaju je 4.547, a u procesu likvidacije 3.575.

 „Dok od države stižu mere za očuvanje radnih mesta, mnogi preduzetnici drže svoje firme, doslovno na aparatima, nadajući se da će se ubrzo situacija normalizovati“, navode iz Udruženja.

Hrvatska Vlada je do sada, prema zvaničnim podacima u 2020. isplatila 7,7 milijardi kuna (oko milijardu evra) za minimalnu platu radnika u privatnom sektoru, za više od 600 hiljada radnika koji rade kod više od sto hiljada poslodavaca.

Inicijativa „Glas poduzetnika“ predložila je svoj paket mera Vladi Republike Hrvatske, koji je uključivao otpis, a ne odlaganje poreza na dohodak i doprinose, kao i oslobađanje plaćanja mnogih parafiskalnih nameta.

„Zahvaljujući brzoj reakciji Glasa poduzetnika, Hrvatska je prvi paket od 63 mere pomoći privredi predstavila sredinom marta, a njihova primena istekla je nakon šest meseci. U ugroženim sektorima poslodavcima je na tri plus tri meseca bilo odgloženo plaćanje javnih davanja – poreza na dohodak, poreza na dobit, kao i doprinosa za zdravstveno osiguranje. Paket mera sadržao je moratorijum na kreditne obaveze kompanija i građana, osiguranje kredita za tekuću likvidnost, kao i mogućnost reprograma postojećih kredita“, navode iz Udruženja „Glas poduzetnika“.

Nakon poslednjeg zatvaranja objekata u Hrvatskoj od 27. novembra prošle godine, omogućena je nadoknada fiksnih troškova za sve zatvorene objekte kao dodatni oblik pomoći. Međutim, članovi udruženja „Glas poduzetnika“ nisu potpuno zadovoljni takvim merama i rešenjima.

„Naime, smatramo da su morale da budu obeštećene sve pogođene delatnosti s velikim padom prometa, bez obzira na to jesu li formalno zatvorene ili zbog Covid-19 krize imaju pad prometa. U prvim našim zahtevima kod obeštećenja tražili smo da Vlada RH obešteti sve one firme koje su zatvorene ili nisu formalno zatvorene, ali imaju pad prometa veći od 50 odsto u iznosu do 80 procenata prošlogodišnjeg prometa“, objašnjavaju naši sagovornici.

Kao i preduzetnici u Srbiji i u Hrvatskoj nisu zadovoljni poreskim sisitemom i traže privremene izmene kako bi uspeli da održe likvidnost. Jedan od predloga Vladi jeste da se privremeno smanji PDV na pogođene delatnosti.

„Smatramo da je nužno smanjiti PDV na 13 odsto, kako bi se podstakla potrošnja. Ističemo da bi ovaj potez olakšao poslovanje svih preduzetnika u pogođenim delatnostima kao što su ugostiteljstvo i ostale uslužne delatnosti. To su učinile skoro sve zemlje Evropske unije pa smo očekivali od Hrvatske da napravi isto“, ističu iz Udruženja.

Najvažniji trenutni zahtev preduzetnika u Hrvatskoj jeste da se od prvog februara krene s postepenim otvaranjem ugostiteljskih objekata, teretana, fitnes centara i sportskih događaja za decu i ostale, uz poštovanje svih propisanih epidemioloških mera o održavanju razmaka i potrebnoj dezinfekciji.

„Napominjemo da i dalje, pored ovih kratkoročnih mera, istrajemo i tražimo dugoročne mere u vidu poreske reforme, pravosudne reforme i reforme brojne i trome javne uprave“, kažu iz Glasa Poduzetnika.

Tokom januara i februara 2021. godine produžene su mere podrške koje su bile na snazi krajem 2020, a koje se odnose na mere za očuvanje radnih mesta i podrške za radnike u visini do 4.000 kuna (oko 528 evra) kao i  nadoknada fiksnih troškova, ali i dalje samo za formalno zatvorene objekte.

„Ono što mi zahtevamo od Vlade, odnosno Stožera, ako se nastavi sa smanjivanjem broja zaraženih, hospitalizovanih i umrlih, jeste da se od prvog dana februara krene s postepenim otvaranjem ugostiteljskih objekata. Takođe, smatramo da bi fiksni troškovi trebalo da budu nadoknađeni i onima koji nisu formalno zatvoreni, a imaju veliki pad prometa poput putničkih agencija, povremenog prevoza, ivent industrije“, zaključuju iz Udruženja „Glas Poduzetnika“.