Od ideja do uspešnih preduzetnika

Ove godine se organizuje 19. po redu takmičenje za Najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, i to u tri kategorije – tradicionalna kategorija realizovanih inovacija, zatim inovativne ideje (za studente i srednjoškolce) i od prošle godine – “inovativno selo”.

U kategoriji “inovativne ideje” rok za prijavu je bio 15. marta i na taj konkurs su se prijavila 74 studentska i srednjoškolska tima. Organizatori ističu da je tu posebno važno što je postojala disperzija učesnika po čitavoj Srbiji, odnosno bili su zastupljeni mnogi regioni sa srednjoškolskim inovacijama, dok su studenti, naravno, bili iz studentskih i univerzitetskih centara. Taj broj je veći nego prošle godine, a profesor Dragan Povrenović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, koordinator Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju, ističe svoje zadovoljstvo što broj inovativnih ideja raste.

– Ova kategorija se odnosi na inovativne ideje koje bi imale svoju perspektivu u realizovanim inovacijama i one su već tako osmišljene da su na pragu realizacije. Koliko je ovaj deo takmičenja i ovakav pristup interesantan pokazuje podatak da se pobednik iz 2021. godine kao srednjoškolac, učenik treće godine srednje škole, sledeće godine prijavio u našoj glavnoj kategoriji realizovane inovacije i zauzeo sedmo mesto, što znači da za dlaku nije prošao u finale. Međutim, taj momak je sa svojim timom napravio fantastičan rezultat – kaže u razgovoru za Biznis.rs profesor Povrenović.

On napominje da je ova ideja dobila sjajan nastavak, pošto je jedan biznismen video inovaciju i odlučio da pomogne tim da realizuje ideju. Dobili su 25.000 evra za taj projekat, a reč je o posebnom sistemu za uklanjanje pčelinjeg krpelja – tako što se određena mravlja kiselina otparava kontrolisano u košnici i na taj način se suzbija krpelj koji nanosi veliku štetu pčelarima.

– Ali oni se nisu zadržali samo na tome, jer kroz naše takmičenje uče kako najbolje da prezentuju svoju inovaciju i da potencijalno dođu do fondova koji su im dostupni. Aplicirali su kod Fonda za inovacionu delatnost i ušli među 12 timova koji su dobili po 75.000 evra kao podršku. Taj momak i čitav njegov tim tako su zakoračili u realizaciju svoje ideje već kao srednjoškolci sa 100.000 evra, praktično krenuli u svoj posao i obezbedili sredstva za nastavak priče. To su uspeli zahvaljujući tome što su prošli kroz naše takmičenje i to pokazuje koliko je dobar bio pristup tim inovativnim idejama – objašnjava profesor Dragan Povrenović.

Pored kategorije “inovativne ideje” do 5. maja je bio otvoren konkurs za sada već tradicionalnu kategoriju realizovanih inovacija, u kojoj mogu svi da učestvuju. Ovde je pristiglo 86 prijava i svi timovi su uveliko na obuci.

– Mi smo prošle godine uveli jednu novu kategoriju koju smo nazvali “Inovativno selo”. Ona ima za cilj da ohrabri sve koji žive na selu da se prijave na takmičenje ako bilo šta novo proizvode, bilo šta novo organizuju, bilo šta novo žele da pokažu. Kroz naš program mogu da dobiju potrebnu obuku, da sarađuju sa nama i da im pomognemo da te njihove inovacije – usluga, tehnološka linija, proizvod… vidi što više ljudi. U ovoj kategoriji smo imali 12 prijava – navodi naš sagovornik.

Suština u obuci, učenju i stvaranju kadrova

Profesor Povrenović ističe da su obuke kroz koje prolaze timovi kada se prijave na takmičenje zapravo najvažniji deo sistema.

– Ovim našim obukama se mi zapravo razlikujemo od svih drugih takmičenja koja su “ad hoc” ili samo donose odluku o tome šta je dobro a šta ne. Mi radimo na obuci i na stvaranju kadra, dakle – prvo duboko zaoremo, pa obradimo i tek onda polako niče. To je osnovna vrednost svega, to učenje, a kao potvrdu imamo i rezultate najboljih srednjoškolaca i studenata koji su prolazeći kroz naše takmičenje stekli pravo da predstavljaju Srbiju na međunarodnom događaju koji se odnosi na Jadransko-Jonsku inicijativu. U okviru svih tih sastanaka održava se i takmičenje 10 zemalja koje pripadaju Inicijativi u oblasti inovativnosti, za srednjoškolce i studente. Dve godine uzastopno naši pobednici u obe kategorije pobeđuju i na tom internacionalnom takmičenju – ponosno ističe koordinator Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju.

Profesor Povrenović ponavlja da potvrda na međunarodnom nivou pokazuje koliko su osmišljeni sistem i pristup dobri, koliko su domaći treneri kvalitetni i kako postoji preduzetnički kapacitet i potencijal. Zaključuje da svim tim ljudima koji imaju poriv da stvaraju neke inovacije samo treba pružiti šansu.

– U svemu tome očekujemo i malo veću podršku medija i kompletnog društva. Najveći poraz za nas je i dan-danas kad neko kaže da nije čuo za naše takmičenje, bez obzira na to što trajemo toliko dugo. Drugo, mi smo ove godine imali želju da se obratimo što većem broju lokalnih samouprava, pre svega što sada imamo i inovativno selo, imamo srednjoškolce… Imamo negde malo pomaka, ali su to još uvek jako spori koraci – napominje i dodaje da bi i sve privredne organizacije mogle da pomognu da zajedno stvore ambijent za inovativniji rad.

Nije reč o novcu, već pre svega o mentorstvu, gde bi jedna velika kompanija mogla da okupi učesnike takmičenja, da im da poneki savet i tako pokaže da je na njihovoj strani. Profesor smatra da kada to bude urađeno na više mesta u Srbiji onda će misija biti završena.

Takmičenje za NTI počelo 2004. godine

Prvi dogovor o pokretanju takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju pao je 2004. godine, u tadašnjem Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine. U ovaj projekat je od prvog dana uključen Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, kao organizacija koja je imala određeni model koji se podudarao sa modelom koji su organizatori tada hteli da naprave u ministarstvu. Zatim su tu bili Tehnološko-metalurški fakultet iz Beograda, Privredna komora Srbije, a iz godine u godinu se uključivalo resorno ministarstvo nauke, koje je bilo pokrovitelj svih godina. Takođe, Radio-televizija Srbije (RTS) je od početka i sve do danas medijski sponzor takmičenja.

– Mi smo iz godine u godinu širili tu našu saradnju, pa je i Fond za inovacionu delatnost veoma intenzivno uključen u jedan segment organizacije. Obuka koju takmičari dobijaju od Fonda koristi im da sutradan mogu da apliciraju sa svojom inovacijom i dobiju grant. Takođe, Zavod za intelektualnu svojinu ima značajnu ulogu u ovome što radimo jer je zaštita intelektualne svojine veoma važna kod inovacija. Veoma dobru saradnju imamo i sa Poljoprivrednim sajmom u Novom Sadu i sa Sajmom tehnike u Beogradu, gde naši učesnici mogu besplatno da izlažu – navodi profesor Povrenović, uz napomenu da je u takmičenje od prve godine uključen i širok krug trenera, ljudi od struke koji učestvuju u realizaciji različitih vrsta obuka. Svi učesnici besplatno dobijaju ta znanja samo ako se prijave.

Naš sagovornik kaže da se organizatori trude da održavaju komunikaciju sa učesnicima, a brojke pokazuju da je od 2005. godine više od 10.000 takmičara prošlo kroz Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju.

– Takođe, mi kao veliki dobitak vidimo to što smo više od 500 ljudi iz Srbije i sveta uključili u naš recenzentski pul koji ocenjuje sve te inovacije, njihov kvalitet i poslovne modele. Oni dobijaju prijave, ocenjuju ih pod šifrom i savetuju inovatore u kom pravcu da nastave.

Profesor Povrenović ističe da je jedna pozitivna stvar koja nam je ostala posle pandemije korona virusa pojava velikog broja platformi za online komunikaciju. Na primer, pojavom Zooma je takmičarima za najbolju tehnološku inovaciju značajno olakšan rad, jer se sada sva komunikacija i treninzi umesto uživo rade od kuće, a svi dobijaju iste informacije bez obzira na to gde se nalaze. Ceo proces može da se odvija mnogo brže.

Inače, finale Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju biće ove godine održano početkom oktobra za srednjoškolce i studente, dok je veliko finale 21. decembra na Drugom programu RTS-a.

Novih 85 firmi nastalo kao rezultat takmičenja

Profesor Dragan Povrenović kaže da organizatori barataju brojkom od oko 85 preduzeća koja su nastala kroz takmičenje za NTI, ali napominje da su to samo firme koje su njima prijavljene, odnosno takmičari koji su im se javili, iako nisu obavezni da to urade.

– Ono što je brojka koju uvek treba naglašavati su podaci iz Agencije za privredne registre. Naime, kada smo u APR-u pogledali samo naše pobednike, koliko godišnje ostvare profita, došli smo do zaključka oni u jednoj godini profitiraju više nego što je država za sve ove godine uložila u organizaciju takmičenja – ističe naš sagovornik.

On kaže da je Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju i dalje na relativno ograničenom budžetskom nivou i ne može da parira nekim drugim sličnim konkursima gde se ispisuju ogromni čekovi i pravi se parada – u najvećem broju slučajeva ne zbog onih koju učestvuju nego zbog onih koji to organizuju.

– Mi to radimo na drugačiji način, ali mislim da je taj način zaista ispravan. Mislim da je najveća vrednost svega ovoga što radimo – poverenje!

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u junskom broju štampanog izdanja Biznis.rs