Britanska funta zbunjuje investitore

Tokom mučnih godina pregovora u vezi sa Brexit-om nesigurnost je zahvatila i prognoze britanske funte. 

Znak da su regulatori uticali na ubrzanje rasta kamata zatekao je trgovce na berzi, koji pokušavaju da razumeju smer ovih promena. Menadžeri uprava za novčana sredstva u kompanijama Jupiter Asset Mana i Aberdeen Asset Management neutralni su po ovom pitanju, te oponašaju slične poteze kompanija Amundi SA i William Blair Investment Management, prenosi Bloomberg.

Tržišta se trenutno klade da bi već sledećeg meseca Banka Engleske (BOE) mogla da zaoštri monetarnu politiku, pri čemu bi start bio više od 100 procentnih poena krajem 2022. godine. Ipak, tradicionalna veza između viših kamata i jačih valuta ne uključuje u igru i ostale faktore.

Sa slabljenjem ekonomije, sve većim brojevima slučajeva Covid-19 i vanredno visokim cenama energenata koje vrše pritisak na kupce, javlja se i bojazan da bi povećanje kamata sada bilo pogrešan potez. Tržišta ukazuju na to da bi sada bilo kakva akcija BOE mogla izazvati kontraefekat za dve godine, što dalje povećava konfuziju u vezi sa valutama.

U međuvremenu stratezi su promenili svoj stav i vide da će funta neko vreme ostati na trenutnom nivou. Njihova prognoza za sredinu godine sada je 1,37 dolara, što je pad sa 1,43 dolara od pre četiri meseca, navodi izveštaj Bloomberg-a baziran na 76 firmi.

Dok se tržišta bore za usmerenje, menadžeri institucionalnih fondova spustili su opklade sa najekstremnijih nivoa u poslednje dve godine. Hedž fondovi takođe skraćuju visoke uloge već treću nedelju zaredom, što predstavlja najdužu stagnaciju još od jula.

Tomas Klark (Thomas Clarke) iz kompanije William Blair Investment Management, čiji je fond Dynamic Diversified Allocation nadmašio 85 odsto svoje konkurencije, nakon dugog uspona postao je neutralan. Funta više nije potcenjena, navodi on, i dok zaoštravanje BOE može podstaći valutu, ono neće doprineti zajedničkom ekonomskom rastu.

Ekonomski izgledi su dalje uslovljeni i završetkom programa otpuštanja, prestankom podsticaja u vidu isplata socijalne pomoći i predstojećim povećanjem poreza.

Podaci su u četvrtak pokazali rast potrošačkih cena 3,1 odsto u septembru, što je daleko iznad ciljanih dva odsto BOE.