Ko i pod kojim uslovima dostavlja podatke građana državnim organima

Kada lična potrošnja može da postane predmet poreske kontrole?

AnalizaPoreziPreduzetnikU fokusu

21.10.2021 12:46 Autor: Marija Jovanović 1

Kada lična potrošnja može da postane predmet poreske kontrole? Kada lična potrošnja može da postane predmet poreske kontrole?
Ogromnu prašinu u javnosti podigla je vest da je Poreska uprava tražila od turističkih agencija da dostave podatke o platežnim putnicima koji su na... Kada lična potrošnja može da postane predmet poreske kontrole?

Ogromnu prašinu u javnosti podigla je vest da je Poreska uprava tražila od turističkih agencija da dostave podatke o platežnim putnicima koji su na putovanja potrošili više od 5.000 evra za godinu dana. Iako ovo nije izolovan slučaj dostavljanja podataka o određenim transakcijama građana od strane firmi državnim organima, nameće se pitanje kada lična potrošnja može da postane predmet poreske kontrole i šta je u tom pogledu doneo novi Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

“Zakon o ispitavanju porekla imovine ne podrazumeva samo ispitivanje, već i oporezivanje, odnosno utvrđivanje posebnog poreza. Poseban porez će biti utvrđivan na osnovicu koju po zakonu čini razlika uvećanja imovine i izdataka za lične potrebe sa jedne strane i prijavljenih prihoda sa druge strane i to samo u slučaju da je iznos osnovice veći od 150.000 evra u periodu od tri uzastopne kalendarske godine”, kaže za Biznis.rs član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.

Zakonom je propisan i postupak ispitivanja poreka imovine i utvrđivanja poreza i taj postupak se sastoji iz dve faze.

“Prva faza je takozvani prethodni postupak u kom Poreska uprava na osnovu procene rizika ili prijave drugog organa ili pravnog ili fizičkog lica pokreće postupak i utvrđuje vrednost imovine. U drugoj fazi, ako se utvrdi da postoji uvećanje imovine utvrđuje se poseban porez. Za potrebe utvrđivanja vrednosti imovine, Poreska uprava će utvrditi vrednost na početku i kraju nekog perioda kao i iznos lične potrošnje u tom periodu”, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, utvrđivanje vrednosti imovine i lične potrošnje Poreska uprava vrši na osnovu podataka kojima raspolaže, ali i na osnovu informacija koje prikupi u tom postupku. Zakonom je predviđeno da te informacije može da prikupi od drugih organa ili od pravnih i fizičkih lica.

“Pod ličnom potrošnjom podrazumevaju se izdaci za hranu, odeću, otplate kredita izdaci za zdravstene potrebe, putovanja, školarine, date donacije, poklone i slično. Prikupljanje informacija o ličnoj potrošnji vrši se u postupku koji je za određena lica pokrenula Poreska uprava”, navodi Vasić.

Digitron i laptop

Imajući u vidu da je Poreska uprava od turističkih agencija tražila podatke o licima koji su turističke aranžmane platili u iznosima preko 5.000 evra, može se postaviti pitanje da li je to „preširoko ciljanje“, kaže naš sagovornik i dodaje da svakako nisu obuhvaćena sva lica, već samo oni koji su koristili „skupe“ aranžmane.

“Ako je zaključak koji je proistekao iz procene rizika (koja je osnov za početak kontrole) da se sa velikom verovatnoćom može pretpostaviti da se kod lica koja su plaćali turističke aranžmane u opredeljnom iznosu može očekivati da budu pod udarom ovog zakona, onda ta kontrola, odnosno prikupljanje tih informacija jeste ciljano”, napominje Vasić.

Sama činjenica da je neko platio određene iznose za turističke aranžmane ne znači da će biti na udaru ovog zakona, već je to samo jedna od informacija koja se prikupljaju i upoređuju, dodaje on.

“Imajući u vidu da Poreska uprava sigurno raspolaže o podacima o vlasništvu nekretnina, vozila, udelima u firmama, štednim ulozima, smatram da nema razloga da se velika prašina diže oko prikupljanja informaija od turističkih agencija. Zakon o ispitivanju porekla imovine je predvideo i da Poreska uprava u ovom postupku mora da ispoštuje tajnost podataka”, ocenjuje Vasić.

“Ovo nije izolovan slučaj dostavljanja podataka o određenim transakcijama građana od strane firmi državnim organima. Na primer, advokati, notari, računovođe, već imaju obaveze da za određene gotovinske transakcije obaveštavaju državne organe, kao i banke koje redovno prosleđuju podatke o transakcijama građana”, kaže naš sagovornik.

Ako bi se zanemarilo eventualno nepoverenje građana prema državnim organima i sumnja u poštovanje tajnosti podataka, ne postoji nijedan razlog da se ovaj postupak ne sprovede bez ikakvih pritisaka i kritika na račun Poreske uprave, smatra naš sagovornik.

“Građani koji su na zakonit način stekli imovinu i trošili novac za koji imaju poreklo nemaju nijedan razlog za brigu. Ostali bi trebalo da budu zabrinuti i da u krajnjoj instanci plate porez”, zaključuje Vasić.

  • TINA

    23.4.2022 #1 Author

    Sama cinjenica da se to kontrolise je strasna, bez obzia na kolicinu novca koje covek poseduje

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...