CEFTA kao trening za zemlje koje planiraju da uđu u EU

Ministarka industrije, preduzetništva i trgovine u vladi privremenih prištinskih institucija, Rozeta Hajdari, pre nekoliko dana je najavila mogućnost uvođenja mera protiv konditorskih proizvoda iz centralne Srbije i to zbog, kako je navela, enormnog povećanja uvoza i zaštite lokalnih proizvođača.

Ona je na konferenciji za novinare rekla da na KiM postoji zakon o zaštiti lokalnih proizvođača u slučaju pojačanog uvoza, ali da se ne sprovodi.

“Preduzećemo mere protiv konditorskih proizvoda, kao što su keks i slatkiši koje proizvodi Srbija, jer su ti proizvodi imali enormno povećanje uvoza. Pogledaćemo dokaze i onda odlučiti o merama”,  rekla je ona.

Povodom najave iz Prištine oglasila se i ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić koja je istakla da je reč o političkoj, a ne o ekonomskoj ili trgovinskoj meri i odluci.

”Povodom ove najave iz Prištine, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija će se obratiti institucijama u Briselu, kao i Sekretarijatu CEFTA, takođe i ambasadama KVINTE. CEFTA je najveći oblik trgovinske zajednice koji postoji i najava ovakvih odluka ne doprinosi ni razvoju trgovinskih odnosa, a ni političkom dijalogu na Zapadnom Balkanu, za šta se Srbija zalaže. Nadamo se da ipak neće doći do ove odluke”, rekla je Matić.

Sporazum CEFTA su u Bukureštu 2006. godine potpisale Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa UN Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Sporazum je do kraja 2007. godine stupio na snagu u svim zemljama potpisnicima.

Ukoliko se ova najava sprovede u delo, pomenuta trgovinska barijera bila bi još jedan u nizu primera kršenja Sporazuma CEFTA i obaveza preuzetih u Briselskom dijalogu.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran, koji je učestvovao u mnogim pregovorima i dogovorima pre i nakon potpisivanja CEFTA sporazuma, ocenjuje da ovakve najave i mere nisu nikakva novost jer su uvođenje “mera zaštite” domaće proizvodnje praktično radili svi osim Srbije.  

“Mi, kao najrazvijenija agrarna zemlja imamo interes da CEFTA sistem funkcioniše i da tražimo da se ispoštuju sva pravila igre. CEFTA je igralište, trening za zemlje koje planiraju da uđu u EU. Ona je zato i stvorena, da vas navikne na neki red u trgovini i na liberalne, slobodne trgovinske odnose”, ističe Prostran i dodaje da su ovakve mere uvodile i brojne druge zemlje na Balkanu.

Prema CEFTA sporazumu, kako objašnjava naš sagovornik, zemlje imaju mogućnost da uvode mere ograničenja na carinu, taksu, zabranu uvoza kada to zaista ugrožava domaće tržište i domaću proizvodnju.

“To je igra u okviru CEFTE, koja nema automatski mehanizam strogo primenjiv, već vi kao zemlja prijavljujete sekretarijatu CEFTE, oni to razmatraju, pa zemlje ukinu i tako u krug. Kosovo je pokušavalo i uvodilo razne mere ograničenja. Nikada nijedna ekonomska kazna nije primenjena od strane generalnog sekretarijata CEFTE ni na Severnu Makedoniju, ni na Kosovo, ali ni na Albaniju i Crnu Goru”, objašnjava Prostran.  

Prema njegovim rečima, očigledno je da sistem strogog kažnjavanja kršenja sporazuma za one koje uvode mere ograničenja ne funkcioniše, već se sve prepušta stihiji.

“Dobija se ponekad neko upozorenje, opomena, ali nikada nije uvedena nijedna mera kažnjavanja predviđena sporazumom u smislu zabrane ili oduzimanja nekog prava. Zbog toga smatarm da je to igranka bez prestanka”, zaključuje agroekonomski analitičar Milan Prostran.