Cena nafte na londonskom tržištu ponovo pada

Cene nafte porasle su u četvrtak na međunarodnim tržištima iznad 94 dolara, podstaknute smanjenim zalihama u Sjedinjenim Američkim Državama i vešću da kineske vlasti razmatraju skraćivanje karantina za posetioce. 

Na jutranjem trgovanju se beleži pad, pa je tako trenutna vrednost Brent nafte 92,12 dolara, dok se barelom WTI nafte trguje po ceni od 84,19 dolara, prema poslednjim podacima objavljenim na sajtu OilPrice.

Analitičar iz kompanije PVM Oil Stiven Brenok (Stephen Brennock) objasnio je da su cene porasle zbog vesti koju je preneo Bloomberg, a u kojoj se navodi da Kina razmatra skraćivanje karantina za posetioce iz inostranstva sa deset na sedam dana, prenosi agencija Mina.

Kina je najveći svetski uvoznik sirove nafte, a ove godine istrajala je u strogim merama suzbijanja korona virusa, što je zaustavilo poslovne i ekonomske aktivnosti i smanjilo potražnju za gorivom.

Podršku cenama pružilo je i skorašnje stupanje na snagu zabrane uvoza ruske nafte i naftnih proizvoda u EU i odluka Organizacije zemalja izvoznica nafte i njenih saveznika da od novembra smanje proizvodnju za dva miliona barela dnevno u odnosu na utvrđene nivoe.

Uzlazni trend cena nije zakočila ni najava američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) u sredu da će do kraja godine na tržište plasirati ostatak od planiranih 60 miliona barela nafte iz strateških rezervi nafte, odnosno 15 miliona barela nafte, i nakon toga početi da ih puni.

Najavu je neutralisao podatak Ministarstva energetike da su strateške zalihe prošle nedelje pale na najniži nivo od sredine 1984. godine, dok su komercijalne zalihe pale više nego što se očekivalo.

U odvojenom izveštaju Organizacija zemalja izvoznica nafte je objavila da je barel korpe nafte njenih članica u utorak koštao 90,82 dolara, što znači da je pojeftinio 1,34 dolara.