Cena struje nekim privrednicima previsoka, drugi kažu – dobar impuls

Na sednici Vlade Srbije usvojen je zaključak kojim se preporučuje Elektroprivredi Srbije (EPS) da sa kupcima električne energije na komercijalnom tržištu ugovore o snabdevanju električnom energijom zaključuje po jedinstvenoj ceni od 75 evra po megavat času (MWh) bez PDV za period snabdevanja do 30. juna 2022. godine.

Kako će se ovaj zaključak odraziti na poslovanje privrede i da li je cena struje zaista ostala nepromenjena? Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i Point grupe Zoran Drakulić, nije tačno da cena struje za privredu ostaje nepromenjena, budući da već stižu veći računi. Umesto toga, jedino tačno u ovom zaključku je da se, prema njegovim rečima, neće menjati u narednih šest meseci.

Prema njegovim rečima, cena struje za njegovo preduzeće je, ako se ima u vidu cifra od 75 evra po MWh, poskupela za 56,25 odsto, ocenjujući da u ostatku privrede ovo poskupljenje prosečno iznosi oko 50 odsto.

„To je za EPS dodatna milijarda u kasi. Ja ne znam da li tu ima privilegovanih, ne znam šta plaća RTB Bor ili Železara u Smederevu, niti da li oni imaju neke dugoročne dugove, ali ostatak privrede ima znatno povećanje“, kaže Drakulić dodajući da će se tim novcem krpiti rupe koje su napravljene poslovanjem EPS, koje je ocenio kao nesavesno.

Prema njegovim rečima, ovo poskupljenje će se odraziti na taj način što će ga građani platiti jer je privreda prinuđena da poveća cene proizvoda i usluga. Takođe, on dodaje da će o povećanju cena razmišljati samo oni koji „prežive“, što neće biti slučaj sa svima dok će glavni teret podneti građani i inflacija.

Kada je reč o periodu nakon 30. juna, kada prestaje da važi zaključak, Drakulić kaže da eventualna nova poskupljenja zavise od toga kakva će biti cena na tržištu, kao i da li će biti dodatnih gubitaka i novih havarija.

Inače, on podseća da proizvođačka cena EPS ne može da bude viša od 20 evra po MWh, kao i da se o njegovom restrukturiranju priča 20 godina i da to mora da se uradi.

„EPS zapošljava veliki broj ljudi koji imaju visoke plate. U redu, postoje oni koji zaista zaslužuju velike plate svojim radom i stručnošću. Ali, krajnje je vreme da počne da se upravlja domaćinski u tom preduzeću“, naglašava Drakulić.

Spasojević: Rešenje za EPS pomoć iz budžeta i naplata karbon taksi

Predsednik ITM sistema Toplica Spasojević u razgovoru za Biznis.rs pozdravlja ovu odluku Vlade Srbije i kaže da je to korak u dobrom pravcu za podršku privredi dok se ne snađe. Kako je rekao, privreda se može snaći tako što će pokušati da nađe neka alternativna rešenja i napraviti solarne panele, a možda i neku malu vetroelektranu.

On podseća da su ove godine doneta dva nova zakona, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije iz koje je iniciralo Ministarstvo rudarstva i energetike, kao i izmene Zakona o energetici i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji svi zajedno omogućavaju da privrednici budu prozjumeri, odnosno da mogu da proizvode struju i da viškove ubacuju u mrežu EPS, a kada nemaju dovoljno da je kupuju od EPS po dogovorenim cenama.

Prema njegovim rečima, struja je poskupela iz više razloga – nagli rast proizvodnje u Evropi i svetu, prelazak na alternativne izvore, što znači sa starih sistema od nuklearnih do termoelektrana, kao i skuplja proizvodnja od obnovljivih izvora energije. Uz to, tu su i spekulacije na tržištu prouzrokkovane višom cenom gasa koji je geostrateška igra.

Naš sagovornik podseća in da je problem nastao zbog ispadnja Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) iz sistema, zbog čega smo morali da uvozimo struju od 200 evra koju sad neko mora da nadoknadi EPS gde bi, prema njegovim rečima, država morala da reaguje, i on pozdravlja ovakve poteze.

„Država verovatno može da interveniše iz budžeta kako bi pomogla privredi“, naglašava on, dodajući da je drugo pitanje da li je moglo do sada da se uloži više u EPS.

Budući da je ITM u junu potpisao ugovor o fiksnoj ceni na godinu dana koji je ovim zaključkom prestao da važi, Spasojević kaže da ne očekuje da će im se vratiti razlika u ceni koja nije mala, jer se tokom letnjih meseci intenzivno radi, dok se zimi održava sistem, ali da je ovo svakako dobra mera.

On podseća i da se Srbiji ne naplaćuju karbon takse, kao i da se naša država vezala za berzu u Budimpešti koja uključuje ovu taksu koja ide čak do 60 i 70 evra, a u kojoj vidi jedno od rešenja za EPS.

„EPS to ne plaća i tu ima prostora da je ne naplaćuje od svojih korisnika – tako da je taj prostor za uštedu, a drugi budžetska sredstva koja bi išla za pomoć preduzećima, kao što je to bilo na početku pandemije. Tada niko nije osetio pandemiju za razliku od 2008. godine, kada smo svi nastradali od ekonomske krize“, zaključuje Spasojević.