Cene nafte blago opale, ali raste strah od inflacije

Cene nafte pale su u utorak, budući da tržišta procenjuju mogućnost smirivanja sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana nakon izveštaja o posredničkim naporima za desetodnevni prekid vatre, uprkos novim međusobnim napadima i pretnjama jemenskih Huta pomorskom blokadom Saudijske Arabije. Cena nafte Brent pala je za 1,1 odsto, dok je američka WTI nafta pojeftinila za oko jedan procenat.

Analitičari ocenjuju da postoji nada za deeskalaciju, jer posrednici pokušavaju da obnove sporazum postignut u junu, koji je trebalo da bude uvod u trajni mirovni dogovor. Ipak, oni upozoravaju da između Vašingtona i Teherana i dalje postoje velike razlike, dok je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) najavio odmazdu nakon pogibije američkih vojnika, prenosi Reuters.

Visoki iranski zvaničnik rekao je da je Teheran primio predlog o desetodnevnom primirju kako bi bio sačuvan sporazum od 17. juna. Diplomatska inicijativa usledila je posle još jedne noći američkih vazdušnih udara na iranske gradove i napada Iranske revolucionarne garde na američke vojne ciljeve širom regiona, nakon čega je američka Centralna komanda saopštila da je pokrenula novu rundu udara.

Istovremeno, bezbednosna situacija u Ormuskom moreuzu dodatno se pogoršala. Jedan tanker prijavio je da ga je pogodio neidentifikovani projektil, zbog čega je posada napustila brod, dok je broj plovila koja prolaze tim strateški važnim prolazom dodatno opao zbog straha od novih napada.

Dodatnu zabrinutost izazvala je najava jemenskih Huta, saveznika Irana, da će uvesti pomorsku blokadu Saudijskoj Arabiji. Analitičari upozoravaju da bi takav potez mogao da otvori novi front sukoba i ugrozi izvoz nafte jednog od najvećih svetskih proizvođača, što bi predstavljalo novu pretnju globalnom snabdevanju energentima.

U međuvremenu, preliminarna anketa agencije Reuters pokazala je da se očekuje pad američkih zaliha sirove nafte i benzina, dok bi zalihe destilata mogle da budu povećane, što je dodatni faktor koji utiče na kretanje cena na svetskom tržištu.

Stručnjaci ističu da dodatni problem za tržište goriva predstavlja stabilna tražnja, koja uprkos ratu i poremećajima u snabdevanju nije značajnije oslabila, jer svetska privreda i dalje u velikoj meri zavisi od nafte i dizela. Iako se smanjenje potražnje smatra najefikasnijim načinom za obaranje cena energenata u uslovima ograničene ponude, vlade nastoje da zaštite potrošače od poskupljenja, zbog čega je malo verovatno da će dozvoliti veći pad tražnje, pa bi cene goriva mogle da ostanu povišene duži period.

Analitičari upozoravaju da su zbog eskalacije sukoba između SAD i Irana ponovo ojačali strahovi od inflacije, jer povećane geopolitičke tenzije održavaju visoke cene nafte. Investiciona kompanija BlackRock procenjuje da bi sukob mogao da poveća globalnu inflaciju za oko 0,8 procentnih poena, pri čemu će Evropa i delovi Azije, zbog veće zavisnosti od uvoza energenata, biti više izloženi rastu cena.

Stručnjaci ocenjuju da bi novi energetski šok mogao da primora američke Federalne rezerve da zadrže restriktivnu monetarnu politiku, uprkos stabilizaciji tržišta rada. Glavni investicioni strateg PNC Asset Managementa Jung-Ju Ma upozorio je da bi dugotrajno visoke cene nafte i nastavak inflatornih pritisaka mogli da ugroze poslovanje kompanija, zbog čega investitorima savetuje veću diversifikaciju portfolija radi smanjenja rizika.