Cene nafte na međunarodnim tržištima zadržale se iznad 74 dolara

Cene nafte na američkom tržištu u subotu ujutru beleže pad, te je tako WTI nafta, referentna za američko tržište iznosila 71,00 dolara, a Brent nafta 74,49 dolara za barel, preneo je Oil Price.

I u petak su se cene nafte zadržale iznad 74 dolara, jer trgovci pokušavaju da procene hoće li kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) podstaći ekonomsku aktivnost i potražnju za energentima i otkloniti naznake slabosti na tržištu rada.

Na londonskom tržištu cena barela je nakon podneva bila niža 32 centa nego na prethodnom zatvaranju trgovine i iznosila je 74,56 dolara. U gotovo istom iznosu barel je pojeftinio i na američkom tržištu, gde se njime trgovalo po 71,65 dolara, prenosi Mina.

Trgovci su se na kraju sedmice fokusirali na snižene troškove zaduživanja u SAD.

Američka centralna banka snizila je kamatne stope pola procentnog poena, na 4,75 do pet odsto, i nagovestila da bi ih do kraja godine mogla sniziti za još pola procentnog poena, uz poruku predsednika Federalnih rezervi (Fed), Džeroma Pauela (Jeromea Powella), da je borba protiv inflacije završena.

Smanjenje kamatnih stopa obično podstiče ekonomsku aktivnost i potražnju za energijom, ali neki analitičari smatraju da se Fed zapravo odlučio da ublažiti monetarnu politiku zbog naznaka slabosti na tržištu rada.

Zvaničnici centralne banke podigli su u izveštaju procenu stope nezaposlenosti u ovoj godini sa četiri na 4,4 odsto, a procenjuju da će se i na duži rok zadržati iznad četiri odsto. U julu je iznosila 4,3 odsto i bila je najviša od oktobra 2021. godine.

„Treba vremena da snižene kamatne stope podrže ekonomsku aktivnost i potražnju za naftom“, objasnio je Đovani Staunovo (Giovanni Staunovo) iz UBS-a.

I podaci iz Kine koče naftna tržišta. Prerada u kineskim rafinerijama posustala je u avgustu peti mjesec zaredom, a usporili su i industrijska proizvodnja i promet u maloprodaji.

Podršku cenama pružio je pad zaliha u SAD u prošloj sedmici od 1,6 miliona barela, prema podacima Ministarstva energetike.

Trgovce brine i snabdevanje zbog eskalacije napetosti na Bliskom istoku, nakon eksplozija hiljade pejdžera širom Libana u utorak u kojima je, prema trenutno raspoloživim podacima, poginulo 12 ljudi, a ranjeno ih je više od 2.700. Smatra se da je napad izveo Izrael, ali Tel Aviv nije službeno preuzeo odgovornost.

U sredu su eksplodirali i voki-tokiji, čime se broj poginulih popeo na ukupno 37, a broj ranjenih dostigao nekoliko hiljada.

Libanski Hezbolah objavio je u petak da je izveo nekoliko raketnih napada na mete u Izraelu. Nekoliko sati kasnije, izraelska vojska objavila je da je izvela „ciljani napad“ na Bejrut, ne navodeći detalje.

Bliski istok proizvodi trećinu svetske nafte.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) odvojeno je objavila da je barel korpe nafte njenih članica u četvrtak poskupeo 1,5 dolara na 75,15 dolara.