Cene osnovnih životnih namirnica zamrznute do kraja oktobra, ukinuto ograničenje za mleko

Vlada Srbije odmrzla je na današnjoj sednici cenu UHT mleka sa 2,8 odsto mlečne masti, koja je do danas bila ograničena na 128,99 dinara. Kako saznaje Euronews, novom uredbom o visini cena osnovnih životnih namirnica biće ukinuto ograničenje cene na UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti, ali će marža na sva UHT mleka biti 10 odsto. Produžava se i zabrana izvoza mleka do 31. oktobra.

Nova najviša cena kristal šećera biće 109,99 dinara po kilogramu. Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, zbog rasta cene stočne hrane bilo je neophodno korigovati i cenu svežeg pilećeg trupa. Tako će kilogram svežeg pilećeg mesa ubuduće koštati 319 dinara.

Do 31. oktobra produžava se uredba o ograničenju cena naftnih derivata, a ukida se odluka o zabrani izvoza dizela. Iz Vlade navode da je izmenjena odluka doneta s obzirom na aktuelnu situaciju u vezi sa cenom sirove nafte na svetskom tržištu, koja negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji, a u cilju redovnog snabdevanja tržišta derivatima nafte i očuvanja standarda građana i privredne stabilnosti.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu Vlade Srbije, u izmenjenoj Uredbi o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica naglašeno je da korekcija cena neće značajno uticati na životni standard građana i da bi u ovom trenutku veći problem bila nestašica tih proizvoda.

Vlada Srbije je prethodnom uredbom od 6. septembra propisala maksimalnu maloprodajnu cenu UHT mleka sa 2,8 odsto mlečne masti, a istim propisom bila je promenjena i maksimalna trgovačka marža za sve vrste UHT mleka i smanjena sa 12 na pet odsto. Istom odlukom bila je uvedena i zabrana izvoza svežeg mleka i pojedinih mlečnih proizvoda do 30. septembra.

Komentarišući aktuelnu nestašicu mleka, ali i drugih proizvoda poput šećera i ulja, kojih povremeno nema na rafovima prodavnica, agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Biznis.rs da država ima alate i načine kako da kontroliše prekomerni izvoz – uvođenjem prelevmana i kontrole izvoznih dozvola.

On smatra da je u celokupnom lancu “neko zakazao”, ali da to svakako nisu potrošači.

“Nestašice su sistemski problem. Nama se dešava da robu u principu imamo, ali da je u prodavnicama nema. Dakle, problem je nastao negde u komunikaciji države, trgovaca i proizvođača. Mi, primera radi, imamo dovoljno šećerne repe koja zadovoljava potrebe šećerne industrije, i ona proizvodi dovoljno šećera za domaće potrebe. Takođe, imamo dovoljno i suncokreta, čak mnogo više nego što je potrebno za naše potrošače. Trošimo oko 80 miliona litara suncokretovog ulja, a naša ukupna proizvodnja suncokreta će biti oko 600.000 tona, što znači da će proizvodnja ulja biti oko 240 miliona litara. I opet se dešava da ga nema u prodavnicama“, objašnjava Galetin.

Ponavlja da ovih namirnica ima dovoljno, iako „mleko zaista ima sistemski problem jer nam se smanjuje broj stoke“.

„Ipak, i mleka imamo, bez obzira na odnos kompanije Imlek koja ne otkupljuje od farmi sa manje od 5.000 litara dnevno, ali ga nema u prodavnicama”, podvlači naš sagovornik.

Žarko Galetin ocenjuje da je u ovakvoj situaciji „zakazala država u najširem smislu reči“.

„Često se prebacuje lopta na potrošače, kako neracionalno prave zalihe. Onda se postavlja pitanje zašto? Naš potrošač je jednostavno ušao u inflatorni mod i ponaša se onako kako smo se ponašali devedesetih godina. Ako vi svaki dan govorite da će biti strašno, da svet gladuje i da će biti još gore, podstičete takvu percepciju kod ljudi i krivica se prebacuje na drugu stranu. Ne, nestašica je zato što ste stvorili psihozu, za kojom apsolutno nema potrebe”, zaključuje Galetin.