Ovogodišnji izvoz poljoprivrede biće značajno slabiji od prethodne godine

Poljoprivrednike očekuje skupa jesen. Procene pokazuju da će ovogodišnja setva strnih useva, pre svega pšenice, ječma i uljane repice, sveukupno biti skuplja za oko 40-50 odsto u odnosu na prošlu godinu, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

“Prošle godine u vreme setve nismo imali tako veliki rast cena mineralnih đubriva, on se desio krajem 2021. i početkom ove godine. Takođe, nismo imali ni tako visoke cene dizel goriva i energenata, koje su počele da eskaliraju početkom 2022. Zato se može reći da smo prošlogodišnju setvu imali po relativno povoljnim uslovima”, smatra naš sagovornik.

Kada je reč o poljoprivrednim bilansima, Galetin ističe da je pšenica već drugu godinu zaredom imala dobar prinos, za razliku od kukuruza, soje i donekle suncokreta.

“Globalna promena klime donela je nedostatak padavina i izuzetno visoke temperature u julu i avgustu. S obzirom na to da se pšenica žanje početkom jula, ona je praktično ‘pobegla’ od takvih temperatura i vlage, pa smo ove godine imali sasvim solidan prinos od 5,1 tone po hektaru. Prošle godine imali smo rekordne površine, oko 630.000 hektara, što je jedna od najvećih setvenih površina u poslednjih 15-20 godina. Pošto smo drugu godinu zaredom imali značajne pobačaje u prinosu kukuruza i soje, verujem da će ova godina biti još drastičnija i da ćemo imati još izraženiji pad prinosa. Zato se poljoprivrednici, rukovođeni tim iskustvom, sve više okreću pšenici i verujem da ćemo imati i do 550.000 hektara zasejanih površina”, ističe on.

Ova godina bila je teška za poljoprivrednike. Prema podacima Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije, izvoz zamrznute maline iz Srbije opao je tokom osam meseci ove godine za 33 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

“Tokom osam meseci prošle godine izvezeno je nešto više od 65.000 tona, dok je za isti period ove godine izvezeno oko 43.000 tona zamrznute maline. Procene sa terena ukazuju da je sezona maline 2022. godine u Srbiji donela nešto više od 90.000 tona roda, dok je dodatnih oko 15.000 tona zamrznute maline iz prošlogodišnje berbe ostalo neprodato u hladnjačama. Iako su ovogodišnje izvezene količine maline niže nego prethodne godine, ukupni prihodi su sa oko 200 miliona evra za period od osam meseci u protekloj godini porasli na nešto više od 224 miliona evra u ovoj godini”, navode u Privrednoj komori Srbije.

Top 5 preduzeća u delatnosti gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi u 2021. godini (u dinarima)
DOO ALMEX PANČEVO	16.410.086.000
DOO RACA ZRENJANIN	9.440.672.000
AGROFINANS DOO BEOGRAD	6.169.551.000
PTP ALBATROS MM DOO ŠID, CARA DUŠANA 58	5.432.300.000
OZZ AGRONOM DESPOTOVO-PIVNICE PIVNICE	5.253.543.000

Komentarišući aktuelnu situaciju i podatke o izvozu maline, koju mnogi nazivaju „crvenim zlatom“ jer u izvozu poljoprivrednih proizvoda zauzima značajan udeo, Galetin kaže da su svi poljoprivredni proizvođači bili na udaru zbog cena inputa.

“Dva inputa koja su generisala skuplju proizvodnju kod svih useva, od povrtarskih, ratarskih, pa do voćarskih, su mineralna đubriva i energenti”, ističe naš sagovornik.

Ovogodišnja otkupna cena sveže maline, prema podacima PKS-a, kretala se od 500 do 650 dinara za kilogram, dok je u 2021. godini prosečna otkupna cena iznosila 420 dinara za kilogram.

“Malina je ove godine imala solidnu cenu. Međutim, izvoz ne zavisi samo od nas i to je razlog što je malina, uprkos prvobitnim dobrim cenama, ušla u problem manjeg izvoza”, navodi Galetin i dodaje da će celokupni izvoz, kada je reč o poljoprivredi, ove godine značajno podbaciti.

“Prošle godine smo imali izvoz od 5,4 milijarde dolara. U spoljnotrgovinskoj razmeni agrara imali smo suficit od 1,8 milijardi i mislim da ove godine to ni blizu ne možemo očekivati. Perjanice našeg izvoza su pre svega bili kukuruz, pšenica i malina, ali ove godine možemo zaboraviti na takav rezultat”, zaključuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.