Kupovna moć stanovništva najveća u Beogradu, najmanja u Zrenjaninu

Prosečna potrošačka korpa u Pančevu 20.000 dinara veća od prosečne plate

AnalizaNovacSrbijaU fokusu

20.9.2022 16:00 Autor: Marija Jovanović 15

Prosečna potrošačka korpa u Pančevu 20.000 dinara veća od prosečne plate Prosečna potrošačka korpa u Pančevu 20.000 dinara veća od prosečne plate
Kupovna moć stanovništva merena odnosom prosečne/minimalne potrošačke korpe i neto zarade sve je manja zbog rastuće inflacije. Prosečna neto zarada na republičkom nivou u... Prosečna potrošačka korpa u Pančevu 20.000 dinara veća od prosečne plate

Kupovna moć stanovništva merena odnosom prosečne/minimalne potrošačke korpe i neto zarade sve je manja zbog rastuće inflacije.

Prosečna neto zarada na republičkom nivou u junu je iznosila 74.302 dinara, a prosečna potrošačka korpa, koja je (kao i minimalna) predviđena za tročlano domaćinstvo, “premašila” ju je za više od 11.000 dinara – 85.769,35 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa bila manja za skoro 30.000 dinara i iznosila je 44.346,53 dinara, pokazuje poslednji izveštaj Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u junu je bilo potrebno 1,15 prosečnih zarada, dok je za minimalnu bilo dovoljno izdvojiti tri petine prosečne zarade (0,60).

Ipak, ako se pogleda uporedni pregled kupovne moći po gradovima rangiranim prema zaradama u odnosu na prosek Republike Srbije, evidentno je da plate, ali i prosečna i minimalna potrošačka korpa, nisu iste u svim mestima i da ne prate realne potrebe stanovništva uprkos različitim poskupljenjima koja su manje-više slična u svim gradovima.

Najniže prosečne neto zarade su u Leskovcu (57.899 dinara), gde je prosečna potrošačka korpa u junu iznosila 76.040,37 dinara, a minimalna 39.671,41 dinara, dok su u Beogradu najveće zarade (93.745 dinara), ali i prosečna (89.022,99 dinara) i minimalna potrošačka korpa – 50.877,72 dinara. Razlika samo u prosečnoj potrošačkoj korpi između ova dva grada u junu je bila skoro 13.000 dinara.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Nije mnogo bolja situacija ni u ostalim gradovima, pa je tako u Kraljevu u junu prosečna neto zarada iznosila 60.925 dinara, dok je porodica za prosečnu potrošnju, prema zvaničnoj statistici, morala da izdvoji oko 18.000 dinara više (79.015,83), a za minimalnu 40.893,18 dinara.

Pri dnu lestvice i po zaradama i po potrošačkim korpama je i Zaječar, gde je prosečna neto plata iznosila 62.407 dinara, prosečna potrošačka korpa 78.914,19 dinara, a minimalna 41.087,97 dinara.

Novi Sad je prema opsegu plata nešto bliži glavnom gradu. Prosečna neto zarada u junu iznosila je 87.451 dinar, dok je za prosečnu potrošačku korpu bilo neophodno izdvojiti 95.943,63 dinara, a za minimalnu 47.419,11 dinara.

Najveći deo kućnog budžeta odlazi na hranu i stanovanje

Kada se pogleda struktura potrošačke korpe evidentno je da najveći udeo zauzima kategorija Hrana i bezalkoholna pića – 39,36 odsto (33.762,50 dinara), dok je u minimalnoj korpi udeo 46,78 odsto (20.744,48 dinara). Na drugom mestu su troškovi stanovanja, voda, struja, gas i druga goriva koja u prosečnoj korpi imaju udeo od 19,33 odsto (16.575,88 dinara), a u minimalnoj 18,63 procenta (8.261,91 dinara).

Na trećem mestu u kućnom budžetu građana su alkoholna pića i duvan. U prosečnoj korpi imaju udeo od 9,08 odsto (7.789,58 dinara), a u minimalnoj 8,12 odsto (3.599,48 dinara).

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Najmanje novca porodicama ide na obrazovanje. U prosečnim domaćinstvima 492,95 dinara mesečno (0,57 odsto), a u onim sa nižim primanjima svega 128,28 dinara (0,29 odsto).

Indeksi potrošačkih cena od januara 2009. godine koriste se kao zvanična mera inflacije. Ako se u uzme u obzir da su statistički podaci u kupovnoj moći stanovništva dostupni za jun, a da su prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu 2022. godine u odnosu na jul u proseku povećane za 1,2 odsto, dok su potrošačke cene u avgustu u poređenju sa istim mesecom prethodne godine povećane za 13,2 odsto, evidentan je cenovni udar na kućne budžete.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga, klasifikovanim prema nameni potrošnje, u avgustu 2022. godine je u odnosu na prethodni mesec rast cena zabeležen u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (3,9 odsto), Hrana i bezalkoholna pića (2,5 odsto), Restorani i hoteli (1,4 odsto), Rekreacija i kultura (1,3 odsto), Oprema za stan i tekuće održavanje (jedan odsto), kao i u grupama Alkoholna pića i duvan, Komunikacije, Zdravstvo i Obrazovanje (za po 0,1 odsto). Pad cena je zabeležen u grupama Transport (-2,5 odsto) i Odeća i obuća (-0,6 odsto).

  • TATJANA

    20.9.2022 #1 Author

    Najvise svima odlazi na hranu, jako je skupa

    Odgovori

  • MarijaS

    20.9.2022 #3 Author

    Strašno.

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    20.9.2022 #4 Author

    98 % stanovništva nema mogućnosti da živi dostojanstveno

    Odgovori

  • Anna

    20.9.2022 #5 Author

    Tužno je čitati ove podatke. Samo šačica njih može da živi. Svi ostali samo preživljavaju.

    Odgovori

  • Emilija

    20.9.2022 #6 Author

    Jad i beda

    Odgovori

  • Jovana24

    20.9.2022 #7 Author

    Svuda je veca od plate.

    Odgovori

  • SRDJAN

    20.9.2022 #8 Author

    Zivotarenje iz meseca u mesec bar 80% stanovnistva a na televiziji avioni,kamioni…

    Odgovori

  • GOCA BG

    20.9.2022 #9 Author

    Tuzno ali istinito…

    Odgovori

  • BRANA19

    21.9.2022 #10 Author

    Uzasno i zalosno…

    Odgovori

  • BOJANA

    21.9.2022 #11 Author

    To nam je svima već jasno, da sa prosečnim primanjima ne može prosečno da se živi.

    Odgovori

  • VOJKAN

    21.9.2022 #12 Author

    Da je samo u Pančevu ovako bilo bi dobro

    Odgovori

  • MAJA

    21.9.2022 #13 Author

    Ma potrosacka korpa je hleba i salama i tako zive ljudi na minimumu standarda

    Odgovori

  • N.N.

    21.9.2022 #14 Author

    Uzas…

    Odgovori

  • DEKSI

    21.9.2022 #15 Author

    Strasno, sve je gore

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...