„Čisti predmeti“ u katastru se rešavaju za pet dana

Iako je prema ocenama Saveta stranih investitora (FIC) primetan napredak u digitalizaciji procesa Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), jedan od gorućih problema u radu ove institucije i dalje su rokovi za odlučivanje po zahtevima stranaka za upis u registar katastra. Uprkos napravljenom pomaku, investitori navode da je i dalje ostao veliki broj nerešenih predmeta.

“Tačan broj nerešenih predmeta u prvom i drugom stepenu još uvek nije utvrđen, ali je pretpostavka da ih ima više stotina hiljada. Nedostatak kapaciteta i neažurnost u radu dovode do stihijskog rada na nerešenim predmetima, dajući prioritet zahtevima koje su podneli javni beležnici. Efekti pandemije Covid-19 su dodatno doprineli inače značajnom kašnjenju, uprkos uloženim naporima na digitalizaciji usluga RGZ-a. Nezavisno od mogućih efekata pandemije ili drugih nepredviđenih poteškoća, nužno je dodatno organizovati službe, kako bi u što skorijem periodu smanjile broj nerešenih predmeta i ubrzale proces donošenja odluka”, navodi se u Beloj knjizi Saveta stranih investitora.

Prema njihovoj oceni, i dalje glavni problem ostaju nekonzistentna tumačenja važećih propisa od strane različitih službi za katastar nepokretnosti, koja su često neusklađena sa drugim zakonima i podzakonskim aktima.

„Jedan od najvećih problema ostaju rokovi za odlučivanje po zahtevima stranaka za upis u registar katastra, koji se i dalje redovno prekoračuju usled preopterećenosti službi za katastar nepokretnosti predmetima u radu. Iako je napravljen izvestan napredak i dalje je ostao veliki broj nerešenih predmeta iz prošlosti, od kojih su neki stari i po više godina. Ovo se odnosi i na rešavanje drugostepenih predmeta”, ističe FIC.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković u razgovoru za Biznis.rs kaže da RGZ uz podršku Svetske banke realizuje projekat „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji“ kojim su definisani strateški koraci koje je neophodno implementirati sa ciljem da se zemljišna administracija transformiše u moderan sistem. To je, kako navodi, dugotrajan proces koji mora pažljivo da se sprovodi kako bi reforma bila realizovana u najkraćem roku, a rezultati bili efikasni.  

“Pritisci bilo kojih interesnih grupa koje problem sagledavaju usko, samo iz svog ugla, predstavljaju teret za proces transformacije i često zbunjuju građane do kojih te informacije stižu selektivno preko medija. Katastar nepokretnosti, koji vodi Republički geodetski zavod, predstavlja registar sa podacima o nepokretnostima, a svi postupci pred katastrom se sprovode isključivo u skladu sa zakonom”, navodi Drašković za naš portal.

Proces digitalizacije, objašnjava on, ušao je u treću i završnu fazu, što je omogućilo da se već sada ostvari potpuna transparentnost u postupku rešavanja zahteva podnetih službama za katastar nepokretnosti ili vodova.

“To znači da je moguće pratiti svaki korak koji u rešavanju zahteva napravi referent ili njegov nadređeni. Ukoliko nedostaju dokumenta jedna od najvećih zabluda je da u katastru može pomoći veza. Takav kafanski inženjering ima koren u prošlim vremenima. Kada bi danas neki referent eventualno pokušao da zaobiđe zakon to bi bilo vidljivo u bazi podataka jer svaki korak ostavlja pisani, ili preciznije, digitalni trag koji se trajno beleži. Protiv te osobe bilo bi moguće podneti krivičnu prijavu, a podaci iz baze katastra služili bi kao dokaz u postupku”, napominje naš sagovornik.

Još jedna zabluda o katastru koja je široko rasprostranjena u društvu, a na koju direktor RGZ-a skreće pažnju, odnosi se na utvrđivanje imovinsko-pravnih odnosa. Taj posao je u nadležnosti sudova, javnih beležnika, izvršitelja, ministarstava i lokalnih samouprava, dodaje on.  

“Katastar u toku rešavanja zahteva u svoju bazu registruje podatke koji su u svojim dokumentima naveli organi koji se i bave utvrđivanjem vlasništva. Zakonska obaveza katastra je da u svoj registar unese tačno ono što je u dokumentu navedeno. Rad onih koji utvrđuju vlasništvo može biti neujednačen jer zakon može biti neprecizan, onda to postane vidljivo prilikom upisa u katastar nepokretnosti koji je posledično takođe neprecizan, pa se stvara privid o nekonzistentnosti rada službi katastra. Raznoliku pravnu praksu, pa i različite upise, eliminisalo bi uvođenje digitalizacije i zbog toga RGZ do sada nije otvarao tu temu. Katastri isključivo mogu postupati po propisima, a nikako na osnovu prakse. Sudovi i javni beležnici zaduženi su za tumačenje zakona”, navodi on.