Strani investitori nisu zadovoljni napretkom u prošloj godini

Glavne zamerke nedovoljna transparentnost i odsustvo kontrole javnih nabavki

AnalizaPoslovanjeSrbijaU fokusuVesti

16.11.2021 17:46 Autor: Stefan Petrović 0

Glavne zamerke nedovoljna transparentnost i odsustvo kontrole javnih nabavki Glavne zamerke nedovoljna transparentnost i odsustvo kontrole javnih nabavki
Tokom prethodne godine nije bilo napretka u polju borbe protiv korupcije u javnim nabavkama i u sankcionisanju krivičnih prestupa u oblasti javnih nabavki, ocenili... Glavne zamerke nedovoljna transparentnost i odsustvo kontrole javnih nabavki

Tokom prethodne godine nije bilo napretka u polju borbe protiv korupcije u javnim nabavkama i u sankcionisanju krivičnih prestupa u oblasti javnih nabavki, ocenili su članovi Saveta stranih investitora (Foreign Investors Council – FIC) u godišnjem izdanju Bele knjige 2021.

U oceni se ističe i činjenica da nema dokaza o implementaciji brojnih sporazuma o razmeni informacija zaključenih između raznih državnih tela za borbu protiv korupcije, a sa ciljem gonjenja izvršilaca u slučajevima korupcije, nameštanja ponuda, restriktivnih sporazuma, kao i neuobičajeno niskih ponuda.

FIC podseća da je Skupština Srbije usvojila novi Zakon o javnim nabavkama 23. decembra 2019. godine, kao i da je njegova primena počela 1. jula 2020. godine. Zbog ovako kratke primene zakona, strani investitori ističu da nisu u položaju da komentarišu njegove efekte na privredu i građane, ali podsećaju sa kojim je ciljevima usvojen. 

Namera zakonodavca, navodi se u oceni, bila je da se Zakon o javnim nabavkama Republike Srbije uskladi sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope o javnim nabavkama od 26. februara 2014. godine.

„Međutim, očekuje se da će novi Zakon doneti više transparentnosti u postupcima javnih nabavki i stvoriti pogodniji okvir za konkurenciju i, u skladu sa tim, obezbediti građanima kvalitetniju robu. Savet je mnogo puta do sada pozivao na bolju koordinaciju nadležnih kako bi se obezbedila efikasna primena relevantnih odredaba u cilju efikasnije borbe protiv korupcije u javnim nabavkama. Nažalost, od donošenja prvog Zakona o javnim nabavkama, 2002. godine, nije učinjen značajan napredak na ovom polju“, navodi se.

Iz organizacije Transparentnost Srbija za Biznis.rs kažu da oni ne smatraju da je zakon doneo više transparentnosti, već upravo suprotno. 

Foto: Foreign Investors Council

Prema mišljenju Nemanje Nenadića, novim zakonom su veoma podignuti pragovi, odnosno granica iznad koje uopšte mora da se sprovodi javna nabavka, što je za vidljivu posledicu imalo značajno smanjenje broja oglašenih tendera. U 2020. godini su te posledice, kako dodaje Nenadić, bile drastične (kada se uporedi prva i druga polovina godine kada su primenjivana dva zakona), dok je u 2021. u poređenju sa 2019. smanjenje oko 30 odsto. 

“Pored toga, transparentnost je umanjena jer se neki važni podaci, koji su ranije bili dostupni, više ne objavljuju – na primer konkursna dokumentacija za pregovarački postupak. S druge strane, novi zakon i novi Portal su omogućili da budu dostupne neke informacije koje ranije nisu bile dostupne o postupcima javnih nabavki ili da budu dostupne na pregledniji način, ali mogućnosti Portala ni izbliza nisu iskorišćene koliko je moglo”, kaže Nenadić.

On je tom spisku dodao tajnost informacija o COVID-19 nabavkama, koja nije posledica novog zakona, već zaključka Vlade Srbije od 15. marta 2020. godine, kojim su ove nabavke proglašene za tajne, a za šta, podeća, nije postojalo uporište ni u prošlom ni u sadašnjem Zakonu o javnim nabavkama.

Institucije, prema mišljenju našeg sagovornika, imaju potencijal da sprovode zakon efikasno, ali je pitanje kakvi su mehanizmi zaštite u slučajevima kada to ne žele da učine. Nenadić ocenjuje da je zaštita javnog interesa veoma daleko od dovoljne. Tome u prilog ide i činjenica da Kancelarija za javne nabavke sprovodi monitoring, ali na veoma malom broju slučajeva – u 2020. je ovaj mehanizam bio primenjen na svaku 400. nabavku što, ističe on, očigledno nije dovoljno.

Zgrada Vlade Republike Srbije
Foto: Shutterstock

„Nadzor nad sprovođenjem ugovora, koji bi po zakonu trebalo da vrši Ministarstvo finansija, ne samo da se ne vrši, već nije uređeno ni kako bi trebalo da se vrši. Državna revizorska institucija objavljuje dragocene nalaze, ali oni dolaze tek godinu dana nakon što su nabavke već sprovedene. Odredbe zakona ne ohrabruju firme koje uoče zloupotrebe da pokreću postupak za zaštitu prava pred Komisijom, jer rizikuju plaćanje skupih taksi i odijum naručioca i drugih preduzeća, a nemaju nikakve garancije da će na kraju dobiti posao“, upozorava Nenadić.

On dodaje da, čak i kada drugi organi utvrde nepravilnosti u javnim nabavkama, a pogotovo kada to utvrde mediji i organizacije civilnog društva, izostaje adekvatna reakcija javnog tužilaštva, koje bi trebalo da ispita ima li krivične odgovornosti.

Preporuke za poboljšanje u oblasti javnih nabavki

U Beloj knjizi Saveta stranih investitora dodaje se i da bi ugovori, dodeljeni na osnovu javnih nabavki koje nisu sprovedene u skladu sa propisanom procedurom javnih nabavki, trebalo da se ponište. U tom smislu Savet predlaže niz mera kako bi se ova oblast poboljšala. 

Glavna se odnosi na aktivnu saradnju između Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva finansija, Ministarstva trgovine, Agencije za borbu protiv korupcije, Inspektorata budžeta, Državne revizorske institucije i Vlade Republike Srbije na implementaciji Zakona o javnim nabavkama i Memoranduma o saradnji od 15. aprila 2014. godine.

Sledeća mera koju preporučuje FIC jeste razvoj administrativnog i ekspertskog kapaciteta Kancelarije za javne nabavke i Državne revizorske institucije, kako bi one efikasno nadgledale planiranje i izvršenje javnih nabavki, tako što će moći da obaveštavaju naručioce i da se bore protiv korupcije. 

Jačanje Zakona u vezi sa Kancelarijom za javne nabavke i ovlašćenja Poverenika u slučaju kada se sumnja u „nameštanje ponuda“ (mogućnost da se usvoje posebne procedure za kontrolisanje implementacije dodeljenih ugovora i podnošenje predloga za poništaj ugovora o javnoj nabavci) je još jedna od mera koje se predlažu kako bi se usvojena dokumenta dosledno i efikasno sprovodila u praksi.

Komentarišući navode iz Bele knjige, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da se radi o nizu kvalitetnih primedaba i sugestija, i to ne samo u domenu javnih nabavki. U nekim oblastima su njihovi komentari podudarni sa onima koje je iznela Transparentnost Srbija u nedavno objavljenoj studiji Uslovi za poslovanje sa integritetom.

Kada je reč o ocenama FIC, veoma je važno to što je posebno istaknuto odsustvo borbe protiv korupcije i kažnjavanja zloupotreba u javnim nabavkama i kršenje načela javnih nabavki kroz međunarodne sporazume. S druge strane, ne slažemo se sa ocenama da neke promene predstavljaju poboljšanja (naročito kada je reč o novim pragovima za sprovođenje nabavki). Kada je reč o nadzoru nad javnim nabavkama, FIC primarno uočava kao problem slabosti kapaciteta Republičke komisije za zaštitu prava i odsustvo njenih aktivnosti u prethodnom periodu. Međutim, kao što sam već ranije opisao, Komisija može doprineti suzbijanju nepravilnosti samo kod onih javnih nabavki za koje je i sama saznala, gde su uloženi zahtevi za zaštitu prava, a broj takvih slučajeva je relativno mali“, zaključio je Nenadović.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...