Crna Gora donela Program ekonomskih reformi do 2026. godine

Vlada Crne Gore donela je plan Program ekonomskih reformi (PER) za Crnu Goru do 2026. godine koji je, kako je saopšteno, ključni dokument ekonomske politike države.

Iz vlade je saopšteno da je na današnjoj sednici donet Program ekonomskih reformi za Crnu Goru za period 2024-2026. godina sa Izveštajem sa javne rasprave, prenosi Mina.

Kako su kazali, reč je o dokumentu koji predstavlja osnovu za dijalog Crne Gore sa državama članicama i institucijama Evropske unije (EU) o pitanjima makroekonomskih, fiskalnih i strukturnih reformi.

Navodi se da PER s jedne strane predstavlja instrument za planiranje ekonomske politike države i upravljanje reformama, koje imaju za cilj održavanje makroekonomske stabilnosti, jačanje međunarodne konkurentnosti i poboljšanje uslova za inkluzivni rast.

“S druge strane, PER je osnovni element pristupa ‘fundamentalno kao prvo’ (fundamental first) u okviru pregovora Crne Gore o pristupanju EU, posebno u oblasti ispunjavanja kopenhaških ekonomskih kriterijuma”, kaže se u saopštenju.

Iz vlade su kazali da će, prema preliminarnim makroekonomskim prognozama, rast ekonomije u narednom trogodišnjem periodu prosečno godišnje iznositi 3,2 odsto.

Oni su naveli da će rast voditi dominantno domaća potražnja, kroz jaku ličnu potrošnju domaćinstava i započinjanje novog investicionog ciklusa, koji će biti stimulisan olakšanjem biznis barijera i regulatornim reformama, kao i politikama zapošljavanja mladih.

“Fiskalni okvir PER-a 2024 – 2026. karakteriše implementacija mera fiskalne konsolidacije bazirana na smanjenju diskrecionih rashoda i stvaranju uslova za generisanje novih prihoda kroz njihovu bolju naplatu i širenje poreske baze”, rekli su iz vlade.

Kako su kazali, u oblasti javne potrošnje glavni ciljevi u naredne tri godine odnose se na ostvarivanje suficita tekuće budžetske potrošnje (finansiranje svih tekućih obaveza države iz tekućih prihoda), smanjenje budžetskog deficita na ispod tri odsto BDP-a u 2026. godini, što je u skladu sa pravilima fiskalne odgovornosti.

Iz vlade su kazali da je među ciljevima i nivo javnog duga na nivou od oko 62 odsto u ovoj godini uz postizanje silaznog trenda u periodu 2025 – 2026. godine, obezbeđivanje uslova da se novo zaduživanje isključivo vrši za finansiranje kapitalnih projekata odnosno otplatu i refinansiranje postojećih dugova, kao i izdavanje državnih garancija samo za projekte od opšteg javnog interesa koji doprinose dugoročnom razvoju.

Oni su objasnili da poglavlje o strukturnim reformama sadrži tri ključne reformske oblasti i to konkurentnost, održivost i otpornost, i ljudski kapital i socijalne politike.

U saopštenju se navodi da to obuhvata šest strukturnih reformi i to: unapređenje poslovnog okruženja i formalizacija neformalne ekonomije, reforma državnih preduzeća, povećanje energetske otpornosti primenom Zelene agende, digitalizacija u funkciji održivosti ekonomije, unapređenje okvira za bolju zapošljivost mladih i veći kvalitet obrazovanja i povećanje delotvornosti, i unapređenje sistema socijalne i dečje zaštite.

Iz vlade su rekli da je zadužen koordinator radnog tima da PER dostavi Evropskoj komisiji, kao i da učestvuje u pripremi ministarskog sastanka zemalja članica EU i kandidata za članstvo u EU, povodom ocene PER-a.