Nedozvoljena trgovina umetničkim delima rasprostranjena širom sveta

Crnim tržištem cirkulišu i slike vredne više od 100.000 evra

KulturaLifestyleSrbijaVesti

10.4.2022 13:08 Autor: Julijana Vincan 17

Crnim tržištem cirkulišu i slike vredne više od 100.000 evra Crnim tržištem cirkulišu i slike vredne više od 100.000 evra
Nedozvoljena trgovina umetninama nije nešto što se dešava samo u Srbiji i regionu, već je „biznis“ koji je prisutan širom sveta. Vredna dela neretko... Crnim tržištem cirkulišu i slike vredne više od 100.000 evra

Nedozvoljena trgovina umetninama nije nešto što se dešava samo u Srbiji i regionu, već je „biznis“ koji je prisutan širom sveta. Vredna dela neretko budu izneta iz svoje matične države da to gotovo niko i ne primeti, a jedan od razloga je što muzeji i slične institucije često nisu u mogućnosti da platežno isprate vrednost neke umetnine.

Stoga ne čudi da se i srpski carinici svakodnevno suočavaju sa najrazličitijim pokušajima krijumčarenja, dok je poslednjih godina u ekspanziji i šverc antikviteta, koji se u svetu ubraja među najprofitabilnije.

„Dosadašnje iskustvo carinika govori da za krijumčarenje antikviteta šverceri najčešće koriste sopstvena vozila, koja su nekada i adaptirana za potrebe krijumčarenja, potom vozače autobusa kojima robu daju na prevoz ili osobe koje često putuju u zemlje Zapadne Evrope koristeći neki od graničnih prelaza koji se nalaze na tom putu“, objašnjavaju za Biznis.rs u Upravi carina.

Zaplenjena slika Paje Jovanovića
Zaplenjena slika Paje Jovanovića / Foto: Uprava Carina

Dodaju da su to najčešće veliki prelazi, ali da krijumčari ponekad namerno biraju i manje frekventne prelaze, nadajući se da će tako lakše preći granicu.

„Uglavnom je reč o izuzetno skupoj robi za koju u našoj zemlji nema dovoljno kupaca, pa se krijumčari orijentišu ka platežnijem zapadnoevropskom tržištu. Najčešća mesta na kojima završavaju ovi predmeti su strane aukcijske kuće ili sajmovi antikviteta, gde se zarade mere desetinama, pa i stotinama hiljada evra“, ističu naši sagovornici.

Kako kažu, ono sa čime su se domaći carinici u praksi najčešće sretali jesu pokušaji krijumčarenja rimskog novca, antičkog nakita, umetničkih slika, vrednih knjiga, ikona, starih crkveno-službenih predmeta, starog oružja, satova, srebrnine…

Jevanđelje iz 18. veka
Jevanđelje iz 18. veka / Foto: Uprava Carina

„Od rariteta bi se mogli izdvojiti prastari svici jevrejske Tore neprocenjive vrednosti, stari kovani novac i svici na pergamentu napisani arapskim pismom, interesantna zaplena uniformi nemačke vojske iz Drugog svetskog rata, traka sa kukastim krstom i bista Adolfa Hitlera… Svojevremeno je zaplenjena čak i jedna violina iz 1900. godine, nekoliko Jevanđelja, kao i mermerna bista ‘Portret devojčice’, delo poznatog vajara Antona Augustinčića“, navode iz Uprave carina.

Zahvaljujući bogatom iskustvu, znanju i opremljenosti, naši sagovornici napominju da carinska služba Srbije predstavlja značajnu prepreku za krijumčare svih vrsta, pa i za sve one koji pokušavaju da profitiraju od šverca antikviteta.

Čuveni domaći slikar, čije je ime poznato našoj redakciji, kaže za Biznis.rs da do nedozvoljene trgovine umetninama dolazi kada se nađe neko umetničko delo koje ima vrednost na sivom tržištu i kada je za njega neko voljan da plati.

„Proces takve trgovine odvija se prodajom u gotovini i mislim da je veoma zastupljen. Veoma profitabilan, ako se zna da se dela Save Šumanovića cene i više od 100.000 evra. Najčešće se trguje antikvitetima i slikama. Verujem da se dosta novca okreće u toj sivoj zoni, s obzirom na to da postoji veliko interesovanje“, ocenio je naš domaći slikar.

Nekoliko dobrih poznavalaca prilika u ovoj oblasti objasnilo nam je stanje na tržištu umetnina, uz molbu da zbog osetljivosti teme ipak ostanu anonimni. Tako nas je jedan istoričar umetnosti podsetio da ako neko delo spada u kulturno dobro po pravilu ne bi smelo da se iznosi iz zemlje, dok takva trgovina unutar granica može lakše da se odvija.

„Muzeji imaju pravo preče kupovine, ali nemaju velike budžete, pa takve kupovine preuzimaju kolekcionari koji plaćaju više. Ali zabranjena je trgovina ako je delo kulturno dobro i ako se to utvrdi u Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Onda ona ne može da se iznese iz zemlje, a ako se iznese to predstavlja krivično delo“, upozorio je naš sagovornik.

Kako ističe, iznošenjem ovakvih dela narušava se ugled zemlje, dok trgovina na domaćem tržištu „i nije loša stvar jer kolekcionari kupuju ta dela i plaćaju više, iako bi institucije trebalo da urede taj deo“.

Još jedan sagovornik našeg portala, po profesiji kustos, ističe da je problem nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima dugogodišnji i sistemski. Takođe, tvrdi da Srbija nije izolovana niti usamljena u ovom problemu, već je ova pojava rasprostranjena širom sveta.

„Na ‘crnom tržištu’ vlada princip ponude i potražnje, od arheološke građe preko srednjevekovih ikona, sve do savremene umetnosti. Kako mi radimo sa grafikom, napominjem da je ipak reč o umetnosti multioriginala, ali i na ovakvom tržištu se pojavi u ponudi u zainteresovanim krugovima po koja Šagalova litografija. Dakle, naše domaće tržište je malo, ali i na ovom potezu se načuju šumovi sive zone trgovine umetničkim delima“, objašnjava kustos i dodaje da je uglavnom reč o privatnim kolekcionarima koji potražuju određene komade.

  • TATJANA

    10.4.2022 #1 Author

    Uvek je bilo i bice verovatno i u buducnosti

    Odgovori

  • Anna

    10.4.2022 #2 Author

    Umetnost je oduvek bila privilegija onih koji imaju dubok džep. S obzirom na veličinu i kupovnu moć našeg stanovništva ne čudi što se vlasnici okreću zapadnom tržištu i pokušaju krijumčarenja.

    Odgovori

  • Milovan94

    10.4.2022 #3 Author

    Ovakvim stvarima definitivno treba stati na put.

    Odgovori

  • SANJA

    10.4.2022 #4 Author

    Nista novo,imaju mnogo dragocenije slike od toga

    Odgovori

  • DANIJELA

    10.4.2022 #5 Author

    Jako je puno krijumcara koji se bave trgovinom umetnickih dela.

    Odgovori

  • STRELAC

    10.4.2022 #6 Author

    U stilu Indijana Dzonsa😉

    Odgovori

  • MADMAX

    10.4.2022 #7 Author

    Još jedan od starih zanata.

    Odgovori

  • Ika

    10.4.2022 #8 Author

    Oduvek je tako…

    Odgovori

  • GOCA BG

    10.4.2022 #9 Author

    To su nekada i neprocenjivi komadi,a kolekcinari ne pitaju za cenu u svetu…

    Odgovori

  • VANJA

    10.4.2022 #10 Author

    Umernost treba vise sa ceni!

    Odgovori

  • TINA

    10.4.2022 #11 Author

    Tuzno jeste. Svetla tacka je da se sverceri, carinici I svi ostali u tom lancu na neki nacin I edukuju. Treba znati i prepoznati pravo umetnicko delo kao I vrednost antikviteta, knjiga I sl.

    Odgovori

  • NINO

    11.4.2022 #12 Author

    I to kao niko ne primeti. Boga pitaj koliko carinici uzimaju para da bi se sve zataskalo.

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    11.4.2022 #13 Author

    nažalost nestručni ljudi trguju vrednim umetninama I uvek je novac presudan
    žalosno je da država ne vodi brigu o vrednim umetničkim delima

    Odgovori

  • Bella

    11.4.2022 #14 Author

    I treba tome stati na put.

    Odgovori

  • NATI29

    11.4.2022 #15 Author

    Treba to cuvati

    Odgovori

  • SRDJAN

    11.4.2022 #16 Author

    Snalaze se ljudi 🙂

    Odgovori

  • STRAHINJA

    24.4.2022 #17 Author

    Crno trziste umetninama doduse i ima tu svrhu

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.