Da 2030. bude nova 2050.

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden), koji je bio domaćin virtuelnog klimatskog samita upozorio je svetske lidere da je ovo odlučujuća decenija za izbegavanje najtežih posledica klimatske krize. On je preneo upozorenja naučnika da bi sa daljim porastom prosečne temperature vazduha, svet bio još više izložen uraganima, poplavama, sušama i požarima.

SAD su se obavezale da će do kraja tekuće decenije smanjiti emisiju ugljenika za 50 do 52 odsto ispod nivoa iz 2005. godine, prenosi BBC. To je dvostruko više od prethodnog cilja koji je objavio Vašington. Amerikanci se navodno nadaju da će njihov novi ambiciozniji plan podstaći planove Kine, Indije i drugih velikih zagađivača pre ključnog sastanka 26 država u novembru.

Potpredsednica SAD Kamala Haris (Kamala Harris) poručila je skupu koji je okupio 40 svetskih lidera da je imperativ da brzo deluju kao globalna zajednica kako bi se suočili sa krizom. “Ovo će zahtevati inovacije i saradnju širom sveta“.

Predsednik Kine Si Đinping obavezao se da će “strogo kontrolisati“ izgradnju kineskih elektrana na ugalj u narednih pet godina i da će “ukidati“ potrošnju uglja u pet godina posle 2025. On je ponovio da je cilj Kine da dostigne maksimalnu emisiju ugljen dioksida pre 2030. godine, a da do 2060. bude neutralna, preneo je FT.

Ruski predsednik Vladimir Putin naveo je da je u klimatskom programu njegove zemlje smanjenje emisije metana, podrška nuklearnoj energiji i osiguranje projekata za ograničenje emisije ugljen dioksida. Putin je istakao da šume Rusije svake godine apsorbuju 2,5 milijardi tona ugljen dioksida. “Uveren sam da bi borba za očuvanje naše klime svavako trebalo da ujedini međunarodnu zajednicu u celini“, rekao je predsednik Rusije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) ocenila je da je tekuća decenija ključna za očuvanje klime, dok se nemačka kancelarka Angela Merkel sa tim složila navodeći da je pokušaj rešavanja klimatske krize “herkulovski zadatak“, koji će zahtevati “potpunu transformaciju načina poslovanja i načina rada“. EU će postati neutralna do 2050. godine, rekla je Merkel, prenosi Euronews.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) istakao je da treba raditi brže, kako bi se ispunili klimatski ciljevi do 2030. godine. “U osnovi 2030. je nova 2050.“, rekao je Makron govoreći o obećanju EU da će smanjiti emisiju ugljen dioksida za 55 odsto do 2030. godine.

Švedska aktivistkinja Greta Tunberg (Greta Thunberg) pozvala je američki Kongres na drastične promene sugerišući da se oslone na zdrav razum i da slušaju naučnike. “Da budem iskrena ni sekundu ne verujem da ćete to zaista učiniti“, rekla je ona.

Direktorka MMF Kristalina Georgijeva (Kristalina Georgieva) predložila je uvođenje poreza na emisiju ugljen dioksida, naglasivši da je potrebno odrediti minimalnu međunarodnu cenu, uz postepeno ukidanje subvencija na fosilna goriva. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš podržao je ideju o određivanju cene ugljenika, napominjući da bi oko četvrtine rokova za oporavak od pandemije doprinelo da se ublaži emisija i poboljša biodiverzitet.

Papa Francisko pozvao je učesnike globalnog samita o klimi da osiguraju da postpandemijski svet bude čistiji. Papa je osudio bogate zemlje koje su pljačkale “Božju tvorevinu“ radi profita na račun siromašnih starosedelaca. On je naveo da je pandemija pružila priliku svetskim liderima da izađu iz krize bolji nego ranije.